Nova Evropa

drama mesečno (60 Godišnje, dok danas naše tržište upotrebljava oko 250—300 тпожетитаћ ргобгата godišnje). Mreža laboratorija u državi jedina je u stanju stvoriti lilmski tehnički родиадак, Као što su i sadašnji operateri svi prošli dugogdodišnju laboratorijsku praksu; jedimo је па taj načim moguće da film udje u narodne slojeve, da postane sastavnim delom njegove kulture, i da stvori nama tako potrebnu rutimu, Mali јађотаtorij dakle jedino se kod nas rentira, i naši malobrojni laboratoriji znatno su veći nego što je stvarna potreba. Druga je stvar, kako laboratoriji funkcijonišu, Jer ponavljamo: tajna uspeha ne leži u strojevima, već u vodjstvu i уебНт! опоба koji sa njima barata.

Najveći morali i materijalni udarac zadobio je naš domaći film uvodjenjem obaveznog plaćanja dinara u korist kazališta. Zahvaljujući visini poleimosti i neslomljivoj volji Gospodina Intendanta zagrebačkog Narodnog Kazališta, uspelo je nametnuti drugima predratne i već preživele pojmove o klasihikaciji umetnosti: da bi se spasle slavne uspomene, bilo je potrebno da nekada ponosno kazalište bude uzdržavano — i to Drinudno — uz pomoć kinematografa! Takovo odbijanje publike od kina fiskalnim merama, odnosno žrtve od strane kina, potrebne su 'tobože zato što lkazalištu pripada nacijonalna budućnost! Ali, možda nacijonalna budućnost i šlumački oddoj pripadaju modernijem i savršenijem sredstvu stvaranja, koje sada toliko privlači publiku — budućem domaćem Нити7 -.. Niko se mije dosetio, da je možda macijonalni momenat kod filma važniji nego kod kazališta, svojom prirodnom popularnošću, biranjem fabule od domaćih ljudi {filmski repertoar stvara se na mestu produkcije), — igranjem u prirodnim 'kulisama, Kinematograli su, držimo mi, naš budući teren, njihov prosperitet leži u prosperitetu domaćeg filma. Kino nije samo razomoda, i kino Je umetnost! Treba dakle da i nadležni i svi ostali koji dolaze u obzir prosudjuju stvar s OVOS dledišta, pa da se dokinu nepravde Које se čine kinematografima. Usput da spomenemo, da je i naš beli Zagreb, kao središte naše kinematografije, učinio sve Što do njega stoji, da omete razvitak domaćes filmskog obrta ı laboratorija.

Šta predstavlja film u svojoj bitnosti? Je Н to neki mehanički teatar, koji nastoji oponašati naturalističko kazalište zavodjenjem mehaničkog govora, neka pučka igrarija poput imaćinarnog kazališta robota, koji pokrenuti elektrikom, bez duše i razumevanja, izvode kojekakve Rkonvulzivne trzaje? — Ne, film je glumački, pre svega, odraz čoveka, fotografski fiksirana штећшиека Штеасја Жуоба bića, Sadašnje stanje fotogralije i radiofonije u mošućnosti Je пезато оропазан prirodu, već subjektivno, voljom režisera, primiti vidjeno i slušano u pravcu samostalnih slikarskih {nesamo vizuelnih} i muzičkih

246