Nova Evropa

корисни били, покушаји да се наш филм дигне на ону висину која би му припадала. Али наши произвођачи-трговци имају још једну болест, од које су поштеђени инострани продуценти филмова: они уображавају да могу сами радити десетак послова, да су дорасли и ауторским и режијским и свим другим филмским пословима. Несхватање, да трговац мора бити само трговац, било је катастрофално за наш филм.

Друго је питање, каква је идеја у филму, и шта она вриједи» Ово питање повлачи за собом велику дискусију, јер је свијет идеја у филму веома богат, и по броју и по врстама и по њиховој вриједности. Ту су заступани сви смјерови, од крајње љевице до крајње деснице; филмске идеје —_ по ономе што вриједе и што заступају — пењу се у највише висине и спуштају у најниже дубине. Што се највећим дијелом задржавају на површини земље, то је разумљиво; јер осредње идеје, које се не истичу ни по добру ни по злу, најближе су већини људи од којих потјечу и већини оних којима су намијењене.

Али има и трећи разлог, који би, у ствари, требало ставити на прво мјесто: цензура. Свака земља има своју цензуру филмова, гдје се филмови допуштају или забрањују за јавно приказивање. Није никаква тајна да свака цензура пропушта бескичмене, конвенцијоналне идеје, које налазе потпору у свим вјерама и готово у свим режимима овога свијета. Американци имају Хесов морални филмски законик (АШ Науз), па ипак се американски филмови идејно битно не разликују од, напримјер, већине енглеских, њемачких, француских филмова. Цензура је разлог зашто филмови, јавно приказивани у извјесној земљи, не дају праву слику идеја које заступа међународни филм, и зашто је ова слика у свакој земљи друкчија. Кад бисмо покушали дати графички приказ филмских идеја, добили бисмо веома ћудљиво извијену кривуљу.

Ако желимо избјећи погрешку, која се и сувише често чини, треба да разликујемо трговину са филмом од идејеу филму. Силом прилика, ова два свијета иду данас заједно, напоредо, често на штету идеје; али има много случајева у којима трговачки моменат не игра готово никакву улогу, јер трговци само пословно искоришћују филмове, које сами не стварају. Филмови настају заједничким радом писаца, режисера, глумаца и других умјетника, од којих многи задржавају слободу рада и не дају да им се за новац упропашћује труд и таленат, и који желе да им имена остану забиљежена не у трговачким књигама и регистрима трговине и индустрије, већ у историји умјетности и у успомени живог чо-

вјечанства. Маријан Микац.

236

| ~