Nova Evropa

u kojoj je nikao, i što je bolji njegov kvalitet utoliko je pouzdamiji zaključak o kulturnim i civilizovanim prilikama dotične zemlje, S druge strane, uvedena domaća ргодиксјја 1бтасе ulogu ventila u korist filmskih zavoda pri odmeravanju dozvolA za strane filmove, jer se svote u inozemstvu često odredjuju samovoljno i nesrazmermno visoko. Kad bismo bili u stanju da proizvodimo filmove u našoj zemlji, prirodno je da onda ne bismo bili upućeni da izvjesne strane filmove moramo kupovati na strani, pa bi usled toga i cena stranih filmova bila manja. Prema tome, i s obzirom na rentabilitet, domaći je film opravdan, te već približna kalkulacija kazuje da samostalan domaći program može da bude aktivan čak u granicama isključivo našeg tržišta. Ali, o tome ćemo govoriti kasnije, U svakom slučaju mora maše tržište da služi kao baza za nacijonalnu produkciju, jer tek ako naš film pokaže moralni i materijalni uspeh kod kuće, njega će rado primiti i kupovati i u imostranstvu, Iz toga sledi, da mi moramo u prvom redu raditi na proširenju vlastitog tržišta, odnosno na роуебауанји broja domaćih kinematografa, Stoga oni Кој rade drukčije, pa opterećuju kinematografe raznim nametima, ne rade nacijonalmnmo, budući da time prouzrokuju ргорадапје ! zatvaramje kinematografa. A žalosna je istma, da naši kinematografi igraju zasada isključivo strane filmove, stvarajući tako našem domaćem filmu opozicijoni romi.

(Mišljenja smo, da bi već sada i samostalan velik domaći program, za čitavo veče, mogao biti renmtabilan, čak i ako bi se eksploatisao u vlastitoj režiji u iznajmljenom kinu, Ali bi ovo bilo prilično riskanino poduzeće za našeg producenta, koji još nema umetničke rute. Zbos toga, kao i zboš odgovornosti prema uloženom kapitalu, po našem mišljenju, stvaranje domaće kinematografije moralo bi u početku biti odraničeno na manje komade; ali bi se sa većim brojem manjih filmova mogao lako mačiniti zbirni program. Za stvaranje domaćih filmova mi smo tehnički dovoljno spremni, jer imamo što nam je- najpotrebnije; ali treba pre svega probiti led medjusobnog nerazumevanja, nedostatka jednakog shvatanja osnovnih mpitanja, nerazumevanja vlastite koristi i nejasnosti ciljeva. Kod nas je danas u tom pogledu situacija takova kao da бтафто Vavilonsku Kulu, i ta Kula domaćeg filma evo već desetke godina stoji neizgradjena! Planovi za gradnju bili su \grandijozni, ali se radnici medjusobno mne razumiju i optužuju: dok jedan vuče kamen ore, drugi ga u trku valja dole, a pritom oboje padaju i propadaju od gladi i iznemoglosti. Prokleta sizifovska rabota!

A ipak je očigledno, da samo neizradjena ideologšija koči razvitak domaćeg filma. Tragedija počinje već time, što naša publicistika, puna simpatija za domaći film, i sama luta u tami

238