Nova Evropa

teru postavljaju ovakvi zahtevi: »U ovoj se povorci mora svako lice tačno raspoznati, jer svako doprinosi svoj deo finansiranju filma, pa onaj koji ne bude u filmu neće hteti da plati i mi ćemo biti prinudjeni da Vama to odbijemo od računa!..,« Meni lično je jedno beogradsko društvo učinilo ponudu, da snimim jednu njegovu svečanu povorku, koja bi trajala dva sata, ali uz uslov da se u njoj mora u filmu jasno videti baš svako lice!... U takvim prilikama Wovoriti, da neki trgovci i spekulanti stvaraju domaću produkciju, znači odista biti neupućen ili zaveden krivim informacijama.

Da pokušamo, kad smo već na tome, da rasmotrimo pravni položaj jugoslovenskog kameramana 1 »proizvodjača«, koja dva pojma mi namerno zbližavamo. Državna Yvlast još nije donela definiciju pojma »proizvodjač«, ali praksa dovori u prilog njihove sličnosti i srodnosti: domaći proizvodjač, po pravilu, ne raspolaže kapitalom; zato je on obično i kameraman, koji sam snima svoje filmove, U tome nema nikakova zla, jer to odgovara zdravom razvitku firme iz штајоба, АП 12 #оба sledi, da naš proizvodjač ne može imati mnogo interesa da kod sebe zaposli još kakvog stranoS operatera, — »proizvodjač« stvarno postaje aktivni i privilegovani operater, Takav položaj našeg proizvodjača uvetovan je mješovim ličnim vezama i time što se Je svojedobno alirmirao, dok je to prema tadašnjim propisima bilo lako moguće, Drukčije su medjutim prošli oni stručnjaci, ma i sa dugčogodišnjom praksom, koji su u Ono doba bili negde namešteni, pa su kasnije postali samostalni ali (nakon proglašenja poznatog filmskog zakona od Sodine 1931) nisu više mosli doći do svojih prava. Pojam »kameraman« postao је za nas čist anahronizam, a označuje neko bespravno stvorenje, боге od nezaposleno8, jer mu je sa razvitkom tonfilma — i u vezi s ime — usled izmene poslovanja u filmskim zavodima zakrčen put do nameštenja, a za samostalan rad zakon mu ne daje mogućnosti izjednačujući Sa s amaterom, Obrtna oblast spremna je doduše izdati obrtnicu i za rad za koje filmsko poduzeće, ali s obzirom nato da operater po zakonu ftakovu obrinicu ne mora imati, onda takova nepotrebna obrtnica znači samo suvišno materijalno opterećenje ionako upropaštenog kameramana. A ukoliko operater braži obrtnicu za samostalan rad, koji je za njeća u našim prilikama jedino moguć, onda ба obritna oblast upućuje na Ministarstvo da traži Копсезји »proizvodjača«, Paradoksalnost ovakova položaja očigledna je: jedan fotogralski stručnjak (operater) nema pravo da se bavi obrtničkom fotografijom, da izradjuje svoje vlastite snimke, alto ı ima zato тобисбпозћ, јег је posebna podela ођтимсе za laboratorijski rad vezana sa Sradnjom zgrade vlastitos laboratorija {ili bar temeljitom адартаcijom), baš kao da manji poslovi {naprimer fotografisanje, povećanja, i slično) imaju tvornički karakter rada; a ako operater

240