Nova Evropa

Проблем Југославије произишао је, углавном, из похлепе и чежње за влашћу, услијед којих је настао сукоб, који се касније развио и претворио у тешку борбу између милијона народа с једне стране и неколико стотина личности, као носилаца и претендената на власт, с друге. Под видом чувања државног и народног јединства, а стварно у сврху стицања и држања власти и положаја, и гомилања богатства, централизирана је сва законодавна и извршна власт, читава управа, и то не толико из политичких и нацијоналних колико из материјалних и економских разлога и побуда. У ту су сврху најприје народ и покрајине лишени свих права која су прије Рата имали у туђинским протународним државама. Затим су основане жупаније и области, онда бановине, којима је био признат и зајамчен извјестан самоуправан живот са ширим или ужим дјелокругом, са већим или мањим овластима и правима; али, мало помало, м1а Тас, сва та права и овласти одузети су и поновно централизирани. У том правцу пружа класичан доказ начин на који су се развиле данашње бановине: законом о називу и подјели Краљевине Југославије, те законом о банској управи, основане су и организоване године 1929 данашње бановине, на које је пренесен извјестан дио посала и права који су дотада били централизирани у министарствима; у смислу тих закона, који су наравно имали да буду пролазне природе, могли су банови — преко банских управа — учинити народу доста добра, или бар од њега отклонити много невоље и зла. Али, будући да то није било у складу с пожудом за влашћу централизма, у кратком размаку времена, опет ма Гасн, одузети су бановима скоро сва власт и свако право, и читава опћа управна власт поновно је централизирана, на начин да је сам Др. Сршкић (који је, као Министар Правде, био творац Закона о банској управи) морао јавно признати, да банови имају мање власти и права од среских начелника!...

И док је народ у пречанским, и поименце у хрватским крајевима, са све већим незадовољством морао гледати како му се стара права и предратна самоуправна власт односе и централизују, дотле је централизам, саздан на овај начин, врло брзо затајао. Нешто услијед неупућености и непознавања прилика и земље, нешто због неспособности и немара или несмисла и пркоса, нешто из хегемонистичких прохтјева и слијепе страсти за влашћу, а нешто услијед растуће корупције и жеђи за новцем, услијед протекцијонизма и партизанства, централистички систем и његови функцијонери почеше да бију право у лице правду и закон, да занемарују једне, поименце пречанске, а да претпостављају друге кра: јеве, да у њима шире и остварују своје хегемонистичке циљеве, да поступају и дијеле неједнако и да газе сваки прин-

39