Nova Evropa

цин равноправности. У хрватским и пречанским крајевима то се систематски чинило: у постављању, премијештању и отпуштању чиновника; у завођењу, одмеравању и утјеривању намета, пореза, и такса; у инвестицијама на терет државног буџета и државних зајмова; у грађењу путева, жељезница, мостова, и зграда; у занемаривању лука, обала, и поморства уопће; у вођењу државне саобраћајне политике на штету јадранских лука; у занемаривању културних установа, тековина, и споменика; у кредитирању трговине, индустрије, и привреде уопће, од стране државних и привилегованих завода; у ријешавању великих привредних, културних, и социјалних проблема; у провођењу насилних избора и. фалзификовању народне воље; у вјештачком стварању буна и бунтовника, протудржавних елемената и непријатеља државе; у састављању влада, представништва на страни, одбора државних завода и установа, комисија, делегација, стручних савјета, у држави и вани. У једну ријеч, увијек и свугдје, у сваком чину, на сваком кораку, на сваком мјесту, и. у свакој манифестацији јавног живота, испољавао се и афирмирао принцип хегемоније, а газио се онај равноправности и правде, на велику штету интереса народа, државне заједнице, и појединих њених дијелова, особито хрватских.

Погубне посљедице оваковог централистичког и унитаристичког унутрашњег уређења државе нису изостале по цијелој држави, а нарочито не у хрватским крајевима. Хрвати, нити су могли нити су хтјели да — на своју велику штету, а на корист превласти и премоћи другог дијела државне заједнице, — жртвују своју индивидуалност, своје традиције и тековине, своју имовину и живот, своје право на благостање, напредак, и развитак. Настала је реакција, која је уродила борбом, а ова је изазвала хрватски и пречански покрет, за самоодбрану и за постигнуће права на слободан рад и живот, одлуку и управу, развитак и напредак на хрватском и војвођанском политичко-историјском територију, у склопу постојеће државне заједнице, те за право на сразмјеран утицај на заједничке државне послове, — уопће за слободу и равноправност у тој заједници. Из овог покрета избило је полако на видик »Хрватско питање«, привидно као хрватско, али стварно и као крупно опће питање наше државне. унутрашње политике. Оно је хрватско, зато што у првом реду директно тангира хрватске интересе, и зато што су га Хрвати својом одлучношћу, компактношћу, и организацијом, формирали, објавили, и популаризирали; али је оно — по својим ефектима и циљевима — опће, принципијелно, и државно, па се стога не може више ни сматрати ни ријешити као посебно хрватско питање. Оно се може скинути с дневног реда једино на начин, да се стварно и теме-

НЕ