Nova Evropa

vine Srbije. Najzad je (1921) donesen Vidovdanski Ustav, Koje su osnovne karakteristike toša Ustava? — Vidovdanski Ustav počiva na tvrdnji, da su narodi Jugoslavije jedan narod, te je po njemu država uredjena skroz centralistički i nedemokratski, Beogradski kapitalisti, potpomognuti od zapadno-evropskih kapital4, prigrabili su sebi lavovski deo dobiti, izvadjene iz svih narodš i pokrajinš Jugoslavije, i otada je sudbina naroda Jugoslavije — u ekonomsko-političkom pogledu — bila vrlo slična sudbini pšeničnog zrna bačena pod kamen vodenični, Doduše, pristalice Vidovdanskog Ustava, braneći da, vrlo često ističu, da su Srbi, Hrvati, i Slovenci, prema Ustavu, potpuno ravnopravni u svemu, i da Ustav ne zna ni za kakve privilegije, Sa Sledišta pravnog formalizma oni su, možda, u pravu; ali ako zagledamo malo bliže u sadržinu toga Ustava, jasno zapažamo neiskrenost branilaca Vidovdanskog Ustava. Oni, osim toga, ističu, da je taj Ustav i demokratski, zasnivajući ovo svoje tvrdjenje na dvema činjenicama: a) da po Ustavu svi gradjani Srbi, Hrvati, i Slovenci imaju podjednaka politička i gradjanska prava, i b) da je princip vladavine kroz Ustav sproveden, Ali, ako se učini sledeća napomena: da jednakost gradjana pred zakonom i princip većine nemaju uvek demokratski karakter, i da taj slučaj nastupa kad se zakoni ne primenjuju kako treba i kad je sredina na koju se odnose heterogena, onda stvar izgleda sasvim drukčije, Primena prostog principa većine na našu nacijonalno-heterogenu sredinu pretvorila se u instrumenat reakciјопагпе, hegdemonističke, nasilničke vladavine. Vidovdanski Ustav izglasan je izmajstorisanom većinom od 223 poslanika (protiv 35 poslanika), dok je poslanika koji nisu glasali bilo 161; u glasanju nisu učestvovali; Hrvatska Seljačka Stranka, Narodni Klub, Komunisti, i Jugoslovenski Klub, Spor izmedju Srbi i

Hrvata, na taj način, preglasali su drugi!,., Na taj način, ustavna borba koja je postojala i pre donošenja Vidovdanskog Ustava, njegovim donošenjem nije okončana, — ona je upravo tada

dobila svoj otvoren, nimalo dvosmislen, vid koji će drmati našom državom sve do danas, prolazeći kroz razne etape, »Hrvatsko pitanje« nije drugo do završna faza te borbe za reviziju Ustava, Dr, Maček izjavljuje: »Slobodna Hrvatska u slobodnoj državnoj zajednici«; time se nacijonalno pitanje svodi na Ustavno Pitanje, Težnja dakle krupnog zapadno-evropskog kapitala, a poimence beogradske čaršije, za nacijonalnom i ekonomskom prevlašću u državi s jedne, i borba Hrvata, Slovenaca i ostalih prečan4, za nacijonalnu, političku, i ekonomsku ravnopravnost u državi s druge strane, — to je bitno obeležje ustavne borbe koja se sa sve više zamaha razvija u Jučoslaviji,

Već je punih sedamnaest godina od postanka Jugoslavije, isto toliko godin lomi se država nacijonalnim borbama koje su uglavnom proizišle iz hegemonističko-centralističkog i nede-

75