Nova Evropa

Ekonomski zahtevi demokratskih država sažimaju se u osnovni zahtev: revizija ekonomskog poretka, u pravcu slabljenja vlasti kapitala i pojačavanja vladavine naroda s pomoću kapitala. Ekonomski zahtevi fašističko-diktatorskih država sažimaju se u osnovni ekonomski zahtev: održavanje današnjeg ekonomskog poretka, pojačanjem iskorišćavanja radnih masa i povećanjem profita, Tako se pred našim očima razvija velika ekonomsko-politička bitka dvaju antipoda: fašizma i demokratije, kapitala i masa narodnih, Zakon održanja golog života izveo je na arenu društvene borbe najšire narodne mase. Ta borba drma čitavom zemljinom kuglom. Rezultat te borbe već зе — ако зе ne varamo — ukazuje pred našim očima: pobeda demokratije i revizija kapitalističkog sistema u korist širokih narodnih mas3. Ekonomsko-politička stvarnost Francuske, Velike Britanije, Amerike, Češkoslovačke, to potvrdjuje. Velika katastrofa, koja će uskoro zadesiti fašizam Italije i Nemačke, kao i diktature nekih manjih država, služe takodje kao dokaz ove naše tvrdnje. Još rečitije govore o tome najnoviji nemački zakon po kome vojska pomaže policiju u slučaju pobun4, te neizmerna beda opljačkanog nemačkog i talijansko8 naroda. Mnogomilijonske mase celoga sveta digle su se u odbranu mira, demokratije, i napretka, i povele su odlučnu i plodonosnu borbu protiv rata i fašizma, protiv ekonomske i političke nasilne vladavine manjine, koja mračnim silama brani grubu pljačku krupnos kapitala i preti novim svetskim krvoprolićem, U tome znaku vodi se borba u celom svetu, pa i kod nas,

I kod nas se jasno ocrtavaju dva fronta: Udružena Opozicija, okupivši milijone naše sirotinje i svu čestitu inteligenciju, bori se za interese širokih narodnih mas4, za istinsku demokratiju, za vladavinu naroda nad kapitalom a protivu političke diktature fašizma; njeni protivnici i zastupnici su više-manje sve ostale političke grupacije, Udružena Opozicija ujedno ističe zahtev: promenu današnjeg državnog uredjenja, dok njeni protivnici traže pošto-poto održanje današnjeg državnog uredjenja. Prema tome, kao glavna aktuelna pitanja naše unutrašnje politike ističu se: 1) pitanje državnog uredjenja, t. J. Ustavno Pitanje; i 2) Socijalno Pitanje.

Apstrahujući za momenat našu ekonomsko-političku stvarnost uzetu kao celinu, da izložimo u najkraćim potezima naše mišljenje o ovim dvama alttuelnim problemima, o ustavnom i socijalnom pitanju, osvrćući se ukratko i na način njihova rešenja, kao ı na ciljeve toga rešenja.

Naša zemlja, ujedinjenjem od 1. decembra 1918, nije odmah dobila ustav, Ujedinjene pokrajine i narodi Jugoslavije, sve do godine 1921, t, J. do donošenja Vidovdanskog Ustava u Ustavotvornoj Skupštini, živeli su uglavnom po starom ustavu Kralje-