Nova Evropa

венци пружили физички и морални отпор насилништву Централних Власти. То оснивање било је такођер надахнуто идејама великог демократског апостола Вилсона, који је, објављујући одлуку о ступању Америке у рат, рекао: »Ратоваћемо за права великих и малих народа, и за право да сви људи свијета имају слободно самоодређење у животу... Борићемо се за оно што садржи у најинтимнијим дубинама наша душа, за демократизам, да узмогну сви који су потлачени изнијети свој глас и изабрати владу коју желе; за слободу малих народа, за свеопће господство права, да савез слободних народа осигура мир и опстанак народима, и учини да слобода влада свијетом у облику опћем и апсолутном«. Ти демократски принципи били су напокон јасно формулирани и у Крфској Декларацији, потписаној у тешким ратним данима од емигриране Српске Владе и чланова емигрантског Југословенског Одбора.

Устав, који је — према Крфској Декларацији — требала да донесе Уставотворна Скупштина, имао је да пружи народу »могућност, да развија своје посебне енергије у самоуправним јединицама, обиљеженим природним, социјалним, и економским приликама«; а морао се »изгласати у цијелости бројном квалификованом већином«. Тумачећи принципе, садржане у Крфској Декларацији, Југословенски Одбор у Лондону (својом окружницом од 30. децембра 1917, упућеном свим југословенским организацијама, које су с њиме сарађивале у борби за стварање самосталне југословенске државне заједнице) излаже ове мисли: »Држава нашега троименога народа биће устројена на принципима једнакоправности и слободе. Дух једнакоправности и слободе владаће у односима вјерским, у употреби трију народних имена, у државним и грађанским институцијама и у употреби државних и народних амблема, у културним установама, и уопће у цјелокупном уређељу народног и државног живота. Све што је народ створио и што хоће, треба да се поштује, а искључено је свако самовољно наметање. Владавина уставна, демократска, и парламентарна треба да зајамчи читавом народу саучествовање у извршавању његове суверене воље... Против насилног мајоризирања створена је ограда принципом бројно квалификоване већине. Апсолутна, а још мање релативна већина неће моћи да наметне своју вољу мањини било у којем уставном питању, јер ће се Устав у цјелини имати да изгласа бројном квалификованом већином... Декларација предвиђа, да ће Устав донијети установе о самоуправним јединицама, у намисли да се државна управа растерети од гомилања административних послова, који нису од опћег интереса, а то ће бити и у интересу бољег развитка засебних административних области.« Међутим, већ на првом кораку заједничког жи-