Nova Evropa

вота повријеђен је демократски принцип бројно квалифико-

ване већине (релативна већина мајоризирала је мањину у |

чисто уставним питањима); централна државна управа није се растеретила од гомилања административних послова, који нису од опћег интереса, напротив; једнакоправност и слобода остадоше само на папиру; није се поштовало оно што је народ створио и што хоће, а насилно се наметало много тога прелазећи преко његове суверене воље. Чак и бољи југословенски политичари, који су долазили на власт у новој држави, очигледно су претпостављали принцип народног јединства принципу демократском, иако је — по нашем схватању здрава и напредна демокрација важнија и од народног јединства, јер се у здравој демокрацији може кроз генерације узгојити и остварити право јединство, док се недемократским и насилним методама уједињавања стварају и хране само сепаратистички покрети.

Имали смо дакле досада разне концепције: и концепцију са насиљем (Светозар Прибићевић), и насиље без концепције (Сршкић-Узуновић-Јевтић); и, у данашњем прелазном стадију, власт без насиља али и без праве концепције. На реду би била посљедња алтернатива, и то она с којом је требало започети експерименте у нашем нацијоналном лабораторију, а то је: концепција без насиља, тако да би — према свему томе — главни актуелни проблем наше унутрашње политике заправо био: проблем остварења здраве и напредне демокрације. Из тога проблема извиру углавном и сви други наши политички проблеми, који су се појавили тијеком седамнаестгтодишњег посљератног искуства. Оно што је у корјену болесно, треба из основе лијечити. Морамо (сићи у »подруме« наше државне зграде и прегледати јој темеље, јер нам се чини да су неким чудним удесом из темеља изостали елементи који су их имали сачињавати. Да се изразимо јасније: хрватски аутономизам и државноправно схватање на једној страни, а великосрпски нацијонализам на другој страни, бијаху позитивни фактори у чувању и снажењу народне свијести прије оснивања Југославије; али су се они у њезину животу очитовали као тешки баласти за остварење правог Југословенства. Узрок овој очигледној чињеници налазимо у томе, што та два елемента посједују још виталности, па намјесто да су остали у темељима они су срасли са самом зградом, налазећи се у сталној међусобној дисхармонији. Југославија мора с њима рачунати, она мора, притјешњена под тим двоструким теретом, да изабере најлакши, најравнији пут, а то је пут демократске сложене државе, у којој ће слобода бити тако »темпирана« да демокра-

па