Nova Evropa

крету ко каже, да је то једна странка, — у њему је више бивших странака: радићевска ХСС, ХПС, ХФСС, и друге. Сви припадници тога покрета не сматрају се радићевцима (сјетимо се само борбе коју су прије 20. јуна 1928 водили противу ХСС), и они ће опет формирати своје партије, кад дође за то вријеме; али већина тог покрета, а то су сељаци, сматрају се радићевцима и вјерују, да је само идеологија радићевског сељачког покрета у стању да преобрази наш унутарњи живот, да ријеши сва питања, а у првоме реду Хрватско Питање. Радићева мисао је тако јака у редовима хрватских сељака, да они вјерују само у њу. Те се вјере нису одрекли ни кад је Радић проповиједао републиканство и кад је признао централизам, што су остале хрватске странке називале »издајством«. Неке од њих вјерују у то и данас иу Дру. Мачеку гледају инкарнацију и персонификацију пок. Радића и оличење њихова бољитка среће, и напретка.

Једно једино пита наш сељак: »Што чека Г. Др. Мачекг Зашто се не ствара једна велика политичка странка» Зашто

се не тражи неко ријешење, било путем избора било мимо њих »«

Сељак је дао своје повјерење Дру. Владимиру Мачеку, и он очекује, да ће бити у стању, кад-тад, да створи бољи живот за сељака у овој великој држави, противу које сељак нема ништа а за коју је спреман све дати, — само нека му и она да да буде слободан, сит, и задовољан.

Јосо Матешић.

Ustavno Pitanje i Socijalno Pitanje.

Da bismo što pravilnije razumeli ı lakše shvatili naš politički položaj, bacićemo Jedan kratak, letimičan, pogled na današnju opštu političku stvarnost, kako se ona pred našim očima razvija,

Osnovno obeležje doba u kome se danas kulturno čovečanstvo nalazi jeste u tome: da je nekadašnji ekonomski napredak zamenjen zastojem i opštom bedom. Usled toga se i politički život svih narod4 i svih kontinenata nalazi u opštem previranju. Spoljna i unutrašnja politika kreću se, uglavnom, u dva pravca: spoljna, u pravcu imperijalizma i u pravcu odbrane mira; unutrašnja, u smislu diktature i u smislu demokratije, Imperijalizam i diktatura na jednoj, odbrana mira i demokratija na drugoj strani; ugrožavanje interesa širokih narodnih mas4 na jednoj, i odbrana tih interesa na drugoj stran. Fašizam ili dem okratija parole su našega vremena, Italija i Nemačka najvatreniji su pobornici fašizma, Francuska ı Engleska demokratije.

73