Nova Evropa

слов за оно друго. Са тиме у вези не може нам се замерити ни наш однос према радништву ван редова сељаштва, кога зовемо да се придружи борби села, данас већ пробуђена, код нас главног врела радног народа, јер радништво само у савезу са селом може постићи социјалну правду.

Нисам у могућности, због времена и простора, као ни због величине, тежине, и компликованости проблема, управо због новине његова схватања, да развијем овде цео програм како мислим да би требало решити Питање Села. Зато ћу потражити друго место и другу прилику. У главном понављам, да је то питање у пуној мери социјално, јер поставља чак и проблем малог сељачког поседа, који је, као стуб досадањег уређаја, ничим незаштићаван, тако пао да се ни не може заштитити, него се морају тражити нове форме преустројства села на основи социјалној и економској, која захтева врло оштре мере против капиталистичког система. Село је пало тако, да такозвани »мали поседник«, поцепан и у снази, сам са женом и ситном децом, не може ни ово мало земље обрадити, па се појављује већ на видику потреба и колективног обрађивања земље на селу! Школа данашња на селу мора се из основа променути: она не може имати исти програм у селу као у граду, где је корисна варошком детету, а сеоском на селу у пуној мери штетна. Здравље села има да се заштићава пуним мерама социјалне медицине: станови, путеви, душевна забава, одмор у раду, уз најосновније храну и одело —, морају селу бити потпуно осигурани, а на првом месту мора се селу дати сва земља која се и где се може наћи (унутарња колонизација) и отворити радови и зараде за непослене са села. Не делим мишљење, да културу градску треба уништити и село враћати у старе начине живљења. Напротив, мислим да му треба дати пуно учешће у прогресу и савремености живота, духовног и материјалног, не оног луксуза и оне первезности градске, већ здравог напретка с електриком, несамо у соби него и у штали и свињцу! Све ово не може се постићи а да се не сузбија капиталистичка прождрљивост и неразумност, и себичност наше интелигенције која заводи стандард највише материјалне културе нажалост без оног душевне — у времену када је живот и рад по селима управо робија душевно и материјално! Ово је питање дакле теже него што је нацијонално, — велико је, и није само наше него целог Балкана. Зато је погрешка, ако се они који се овим питањима баве, а то су углавном наше најновије млађе генерације, од старијих који држе вођство у рукама одбијају од сарадње, неће да саслушају, чак и сумњиче, не знам због каквих разорних идеја!... И Удружена Опозиција, која треба да је скуп свих здравих сила народних, треба и мора да се радује ако у своме кругу има и

108