Nova Evropa

тике и били су разлогом да се у стварима међународног и државног права трајну неутрализованост вазда сматрало смањењем суверености. Неутралне државе (пре Свјетског Рата, поред Швајцарске, још и Белгија и Луксембург) биле су државе другог реда, »сарв детпишае«. Али је и 1870 и 1914 показала Швајцарска, наредивши мобилизацију својих војних ефектива, да је спремна и с оружјем у руци бранити своју неутралност, која је већ у самом географском положају налазила ванредну заштиту. Потврђујући предвиђања, за вријеме Свјетског Рата, ниједна од зараћених странака мада су у близини Швајцарске била два фронта — није ни покушала окористити се швајцарским територијем.

Послије Свјетског Рата, онемогућено је Швајцарској успостављање стања које је постојало прије Рата: и она је морала да се опредијели према Друштву Народа, као према оној централној установи која отада све чешће постаје тачком одређивања нацијоналне политике. Мишљења су била подвојена: средином јула 1919, Одбор Земаљске Одбране изјаснио се против приступа Лиги, мада је већ тада у дискусију убачена крилатица о »швајцаризовању« (»Verschweeizerung«) осталих држава (Мона). Крилатица уосталом није била тачна, јер је једна од основних црта Друштва Народа нова међународна солидарност, за коју «се већ тада знало да ће, можда, једном поћи и до међународних оружаних санкцијоних мјера. Унаточ томе није се Швајцарска могла да одупре валу интернацијонализма, који је стао био да прожима цијелу Европу, те није ни покушала да по познатом узору створи своју Монроову доктрину. На две недјеље након прве опозиције противу приступа, Федерално Вијеће препоручује Федералној Скупштини приступање у Друштво Народа. Ипак је прошло више мјесеца док је коначно формулиран и закључак о приступању и о појединим условима, међу којима се истицало патетично зазивање моралних принципа, будући да би »она (неутралност) произилазила од мисли, да државе нису подвргнуте моралном закону добра и зла, те да су спорови, који би се међу њима појавили, искључиво питање силе ...« Сами дипломатски преговори вођени су на много реалнијој бази, и коначно су довели до резултата, да одлука о будућој судбини швајцарске неутралности не буде донесена одмах, него, ако икада, а оно пригодом којег конкретног случаја. Дотле је остало при ранијем стању: Швајцарска »није обвезана да судјелује у војним потхватима, или да на својем територију трпи пролажење страних војних одреда или припреме војних предузећа«; ипак, »чланови Вијећа Друштва Народа с правом очекују, да се швајцарски народ неће држати постранце ако се буде радило о очувању узвишених принципа Друштва Народа«, а Швајцарска се обавезала судјеловати у привредним и финансијским мјерама противу

117