Nova Evropa
koja je u Tuluzi vršena svjedoči, da u radničkim masama Evrope Dostoji saznanje, da je progresivna uloga starog sistema svršena, No program — Akcijoni Program — koji je na Kongresu primljen, dokazuje i to da te mase osjećaju, barem danas, u sebi snagu da se suprotstave, da zapriječe daljnje širenje najgorih forama agonije slarog društva, da se bore za demokratske i socijalne reforme unutar agonizirajućegš starog sistema, no da ne osjećaju, barem тазада, зпабе u sebi da povedu borbu za prekraćenje same agonije, za neposredno stvaranje nove evropske civilizacije, U toj slabosti masa leži najveća opasnost za sudbinu Evrope: ako mase ne spasu, ne preporode Evropu, niko je spasti i preporoditi ne može, Sudbina starog Rima — da završimo naše poredjenje — bila je zaребабепа kad su rimske narodne mase ostavile put Graha odlučivši da je za njih probitačnije živjeti na račun robova i kolonija {»provincija«) nego li produžiti i dovesti do konca borbu za puni preporod rimskog društva,
Žu6, duša Tuluskog Kongresa i Konfederacije Rada, izjavio je na Kongresu, da su strukturne reforme, koje predvidja АКсђота Ргобтат Копједетастје Када, озјуатуе и окупи Кар:talizma, no da se ipak njih ima smatrati tek uvodom i bazom za dalje reforme, za puno socijalno preobraženje društva. Budućnost će pokazati, da li će evropske narodne mase imati dovoljno snage i volje za tu drugu etapu. A ako one budu pokazale potrebnu snagu i volju, onda će one morati da stvore i nove organizacije, uzdignu nove ljude, dadu forme novim programima, Da u savremenoj Evropi ima sila sposobnih zaustaviti napredovanje najgore forme reakcije,no da se dosada nije pokazalo sila sposobnih preodoljeti reakciju, zaustaViki agoniju, preporomditi Еугори, да зе дакК!]е, ma i u blažoj, snošljivijoj formi agonija Evrope produžava, da djelomično ekonomsko i političko oporavljenje ne prekraćuje opće linije njena propladanja, — lo Je treća karakteristika opće situacije u Evropi Sto je kod Yuluskog Kongresa Jasno došlo do izražaja,
Pod terminom »Evropa« u ovom članku podrazumijeva se, u suštini, kapitalistički prezrela centralna ı zapadna Evropa. Problemima Rusije, kapitalistički nerazvijene evropsko-azijske države, koja je izvojštila djelomičnu mogućnost samostalnog kapitalističkog razvitka, kao i problemima ostalih zemalja Istočne i Južne Evrope, koje stradaju ne od svoje kapitalističke prezrelosti već od nerazvijenosti i polukolonijalne zavisnosti od kapitalistički prezrele centralne i zapadne Evrope, zabavićemo
se drugom prilikom. A. Ciliga.
148