Nova Evropa

Мај

као некада. То је значајно, јер то значи да их је власт нечему поучила, и да с искуством долазе обзир и мера, — враћају се старе добре навике и поштовање добрих манира; и сва је вероватност, да ће се ствари у Италији у том правцу даље развијати, те да ће фашистичка револуција на тај начин, кад сазре, успети да спасе максимум нових тековина уз минимум крвавих жртава.

Али, то је уједно главно, ако не и све, што ми, неутрални посматрачи са стране и са вишег гледишта, можемо позитивнога рећи о фашистичкој Италији и њеним данашњим вођима. Један вредан и раден народ, какав је талијански, на путу је да реши проблем моментане пренапучености, односно проблем незапослености и заслужене наднице. Чврста рука социјалисте из Ромање умела је, а умеће вероватно и до краја, да организује масе својих ближих и даљих земљака, да им постави заједничке задатке, да изравна — пред заједничком невољом — највеће разлике међу сталежима, и да их упути на рад за свакидањи крух. Из послератног каоса створила је јака воља и планска организација војску, у коју је рекрутован цео народ, а пре свега млађе генерације, које

сада слушају на реч Вође, верују у победу, и — чак — хоће да се бију. Ко би се томе надао од предратних и ратних Италијана!... Дотле је све у реду, и свака част, Али, како се врши та опћа рекрутација и мобилизација маса у фашистичкој Италији, и какав се дух улива у младе генерације које се позивају на покорност и у службу отаџбине» Да ли се ради само о повраћању вере у малодушне, о тражењу прилика и искоришћавању могућности исхране, о оспособљавању да би се извршила обнова земље у сврху и у границама правилног развитка и осигурања боље будућностиг — Не мислимо на ова питања давати исцрпне одговоре, нити се уопће упуштати овде у ближе описивање метода којима се служи фашистичка политика и пракса, или у оцењивање теорије о држави и идеологије коју израђује Мусолини са (својим сарадницима. О томе је већ писано у »Новој Европи«; и није потребно нарочито истаћи пред нашим читаоцима, да се ми -— заједно са свим демократским и либералним струјама јавног мишљења у Европи — не налазимо на страни оних који с побожним удивљењем прате речи и дела великога кондотијера савремене Италије, те који верују да се на онај начин решавају крупна светска питања и припрема ред и миру Европи. Напротив, ми смо уверени да је Друштво Народа с пуним правом означило фашистичку Италију и њене вође као оне који ремете мир и ред, и жалимо само што представници народа у Лиги, нашавши прави пут, нису оштрије иступили да наметну своју заједничку вољу онима који право силе претпостављају сили права. Баш онако како то лепо

157