Nova Evropa

Podvojena Francuska.

Etijopski Rat podelio je Francusku na dva tabora, baš kao što je Drajlusova Afera učinila Devedesetih Godin4 prošlogša veka, i baš kao što Je to učinila novija kriza, februara 1934. I sada i tada zauzimani su suprotni položaji, manje s obzirom na materijalne činjenice nedo na unapred odredjena načela. To je sasvim prirodno, U načelnim pitanjima isti ljudi su bili protivni istim ljudima otkako svet postoji,

[. Марадај па ideju Jednakosti ljud.

Podela Francuz4 na dva tabora, koja se sad još jednom pokazala, u suštini je opozicija stare jerarhijske koncepcije društva protiv ideje pravde ili, tačnije, protiv ideje jednakosti ljudi. {Ta ideja se, uzgred budi rečeno, krivo tumači, da bi je tim lakše bilo oboriti,) Ovaj problem je dosta Jasno izložio Baron Alojzi (Aloisi): »Svaka diskusija«, rekao je talijanski predstavnik na Jednom od poslednjih zasedanja Društva Naroda, »biće uzaludna dok se osniva na apstraktnom načelu koje stavlja Etijopiju u isti položaj sa civilizovanim narodima koji tvore Društvo Narod3. Nijedan član ovoga Društva ne bi želeo da Sa se stavi na isti nivo s narodom koji još drži robove.« Ovo je početak nesporazuma izmedju pristaša i protivnika Ženeve. Ovi poslednji se prave kao da veruju da mi, pristalice Lige, želimo postaviti Italiju i Etijopiju na istu razinu u svakom pogleduisa svih gledišta. Optužuju nas s »grubog univerzalizma« un Srossier universalisme« je izraz upotrebljen u takozvanom »Manilfestu šezdesetičetvorice intelektualaca«), prebacuju nam da brkamo »više« s »nižima«, »civilizovane« s »varvarima«. Oni koji to kažu zatvaraju oči pred činjenicom, da samo u jednom pogledu i samo s jedne savršeno odredjene tačke gledišta mi stavljamo narode na istu razinu: mi tvrdimo da svaki narod ima pravo nato da ga neki jači narod ne pljačka. Mi verujemo da to pravo podjednako pripada svim narodima; mislimo da tu nema ni viših ni nižih, S ove tačke gledišta nama nije nimalo ispod časti ako se zaostao narod stavi u isti red s nama. Isto tako kao što se svaki od nas kao pojedinac ne oseća poniženim usled toga što siromašan i neuk čovek ima isto toliko prava koliko i mi, da da ne povredi akcija neke arbitrarne vlasti. Ovaj stav, koji postoji još od vremena Stojik4 i ranih hrišćana, čini da ljudi poštuju svoje bližnje i zahteva da oni, makako neznatni bili, uživaju pravo da se s njima, zato što su ljudi, ne postupa kao sa životinjama. |

Pristaše Italije ne prihvaćaju ovu tezu, Njihova dogma, iako je oni ne iskazuju tako jasno, jer jasnoća је osobina koju moraju izbegavati, Slasi: »Mi ne priznajemo da postoji jednakost naroda

134