Nova Evropa

решен проблем равнотеже, из које произилази живот и смрт европске цивилизације, то је зато што се изгубила претпоставка о границама силе. Сила има да игра извесну улогу, али једну ограничену улогу: као сваки други инструменат, потребно је да они који њим рукују имају одређену мисао о томе шта се може тим да постигне. Сила је средство, а није циљ. Ствари које једна држава може да постигне с помоћу силе ограничене су. Европска цивилизација постаће великом цивилизацијом само онда када буде схватила границе силе и силу невидљивих народних покрета, који произилазе са дна тајних и непознатих расположења народних маса«. Деветнаесто Столеће било је, држи Фереро, управљано од дипломата, војсковођа, краљева, који су имали једну одређену идеју о ономе шта се може да постигне силом. У наше време, могућност да се ојача сила страховито је порасла; али, напротив, јако се смањила идеја о томе, да су резултати које сила може да постигне ограничени. Ова тенденција постаје непрестано опаснија. Појачање наоружања, надмоћ силе над правом, губитак сваке идеје о границама силе, расте стално до погибељи новога рата, који ће значити упропаштење наше цивилизације. Рат је оружје које треба да остане у своме оквиру, т. |. средство да се реше питања између држава које немају других средстава да га реше. Изван овог оквира, рат је апсурдан. Светски Рат убио је на десет милијона људи, а није решио ниједно питање. Из којег разлога» — Увек из једног и истог разлога, који произилази из несвести о границама силе. Та несвест влада целим ХХ столећем, које је изгубило праву свест о границама права силе или силе права, које не зна да колонизација није право већ сила, да отказати уговор није право већ сила, да вредност једнога рата може да се види из услова његова мира, да у политици нема великих и малих ствари, већ праведних и неправедних, па да, према томе, италијанско-абесински конфликт није мала ствар, која интересује само Африку, већ ствар међународне правде или неправде.

О свему томе говорио је стари Фереро веома убедљиво. Напокон Фереро закључује: »Западна цивилизација направила је велике ствари; али она је створила и сувише моћна оружја. Ако она не може да научи како да ограничи њихову употребу, она ће да постане сама највећом жртвом тога оружја: она ће да уништи оно што је преостало од старих цивилизација које су формирале величину прошлих векова;

и ако нема да им ишта супротстави, она ће погинути сама од себе«.

Богдан Радица.

133