Nova Evropa

Jedva se čini da je potrebno istaći, ako danas sankcije povlače za sobom opasnost rata, da je to samo zato što ih se nije primenilo, kao što se nameravalo, protiv napadača. Da je na prvi Čin nasilja Musolini video, da su protiv njeđa mobilizovane, odmah i automatski, francuska vojska, britanska vojska, snaga Rusije, — ili ma i samo pretnju, da će se upotrebiti ovi i ostali instrumenti s kojima Je Liga morala biti u stanju da računa —, bio bi kapitulirao za 12 sati. Mi ne bismo bili imali da oplakujemo smrt nijednog Francuza, Ali stvarna i duboka i nadmoćna opozicija protiv napadača jeste baš ono što neki od Francuza koje ja kritikujem ne žele, To bi značilo obeshrabrenje svih budućih napadača i ukidanje mogućnosti rata. Dozvolite mi da objasnim, zašto jedan deo Francuske — mogli bismo ба зКого identifikovati sa francuskom buržoazijom — to ne želi,

МУ, Егапенока Бигуоаг ја : ругапје штга.

Francuska buržoazija nikako ne voli konkretan rat. Ona ne oseća naročite sklonosti prema herojizmu i ne želi da joj sinovi dinu, niti da joj se dažbine upeterostruče. Ali ona voli da postoji mogućnost rata, Ili tačnije, ona želi da ceo narod veruje u takvu mogućnost, i odupreće se svakome ko pokuša raspršiti ideju o postojanju te mogućnosti, Ona hoće da avet rata — jednoS rata, bilo kakvog rata, — uvek lebdi nad narodom, Razloš tome ne treba tražiti daleko, Opasnost od rata budi i podržava u narodu neku vrstu stalnog vojničkog duha, Stvara u masama raspoloženje, da pristanu na jerarhijski društveni poredak, da prime jednog vodju, i da priznadu starešinu, Ukratko, stvara one klasne težnje za koje buržoazija smatra da su u njenu interesu. Ako je bitno da se narod nečega boji, i ako se više ne boji Boga, onda se mora bojati mogućnosti rata. Preko te dobro odredjene tačke, buržoazija ne namerava poći; ona želi da po svaku cenu spreči sam rat, jer rat danas iziskuje ı suviše mnogo žrtava, nesamo od nižih klasa već takodje i od bogatih. Ali do tačke ваде рген opasnost od rata, buržoazija voli ići, i ide,

Činjenica, da se ratoborni duh gradjanskih klas4 pojavljuje baš u onim momentima istorije kad se čini da je njihov autoritet ugrožen, Jasno pokazuje da je taj duh njihovo sredstvo za održanje autoriteta, Za vreme Restauracije i Julske Monarhije, buržŽoazija je mrzela rat; nije htela o njemu ni da 6ovori, Šatobrijanu je teško uspelo da je dovede do toga da prihvati rat sa Španijom 1823, Za celo vreme Drugoga Carstva, buržoazija se revno protivila zakonima o povećanju vojske, Njena opozicija izazvala је srditu napomenu Napoleona II; »Prikovani smo za ovu nejunačku konzervativnu stranku koja mrzi Revoluciju i želi mir po svaku cenu«, Ali počev od 1875, ideje buržoazije su se promenule: ona je počela napadati francuske državnike zato što ne

137

O Ona ин