Nova Evropa

стела достојан отпор Мухамеду П. Заузеће ове деспотије од стране Турака доноси крај и самом вазалству, а српске се земље претварају у пашалуке.

Док се ондје, у српској земљи, одиграва други и трећи чин државне трагедије, дотле се у Босни Твртко (1353—1391) успиње до највеће моћи и снаге. За његова насљедника Стјепана Дабише наступа силазак с врхова и дробљење власти. У то доба улази у историју Сандалије Хранић — »јал Влах јал Арнаут« — као господар Захумља и Травуније (13941435). У Босни ће ширити своју власт велможа Хрвоје Вукчић—Хрватинић (1380—1416). У исто вријеме, вазал Босанског Краља клања се Краљу Напуљскоме и признаје суверенитет угарско-хрватских краљева. То му помаже да своју власт прошири од Цетине до Крке, од мора до Саве. Отоци и Сплит у његовој су власти, — отуда му и бучно име Херцега Сплитског! Сандаљу Хранићу сметају та сусједова власт и углед: осумњичи га код Сигисмунда угарскога краља, и с њим скупа подигну војску на Хрвоја. У стисци, Хрвоје позива у помоћ султана Мехмеда |. Сандаљ је потучен, и од 1416 и он ће се признавати турским вазалом. Наслиједи га братић Стјепан Вукчић (1435—1466). Славохлепан и лукав, признаје номинално врховништво слабих босанских краљева, а стварно се повија пред моћи султана Мурата Џ и Мехмеда П. У сјени тих моћника проширује своју власт на крајеве од Цетине до Неретве и од Неретве до Мораче. Ту је читава данашња Херцеговина с Приморјем, Ново-пазарски крај и дио Црне-Горе.

Драшка Стјепана наслов Херцега, па се сам (1448) прогласи »херцегом«. Зато, од тог раздобља, називље себе: »Ми, господин Стјепан Херцег од Светог Саве, господар Хумски и Приморски, велики војвода Краљевства Босанског, кнез Дрински, син и унук много почтеног и гласитога господина кнеза Вукца, и господина Сандалија бившег великог војводе босанског краљевства«. По њему се и ова земља — Захумска — прозва херцеговом земљом, па Херцеговином.

Богумил, као и његова околина, тражи од Папе помоћ против босанских владара, против Дубровника и угарских краљева. Дубровчани му грде дворац у Граду, а он им роби трговце и не да им пролазити преко свога територија без откупа и даћа. Да је ближи Дубровнику, гдје би желио загосподовати, преноси своје сједиште из Благаја код Мостара у Нови на море, град што га утемељи (1382) босански краљ Твртко. Ту и умре (1466), а град се по њему прозва Херцег Нови. На онај га свијет отпрема гост Радин, његов најустрајнији пратилац и савјетник и духовни старјешина боi гумила. Али је ту присутан, уз Радина, и милешевски митро| полит Давид; и он се моли Богу за »грешнога раба« Стјепа-

| 195

LU II III u u II O E i E |T PT | | | | 0 TT | | | | a