Nova Evropa

mu je pažnju obratio pesnik i istorik bosanski Dr. Safetbes Bašagić {u svome delu: »Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine«, 1900) ovim rečima: » ,,, Kako je žalosno stanje bilo u Bosni, dosta je navesti istorijsku činjenicu, da se viša polovina (stanovništva) ostavivši kuću i ognjište razbješćla na sve strane .., U bogumilima izgubila je Bosna najžilaviji elemenat. Do 40.000 duša praznih šak4 potucalo ih se po Hercegovini, Koliko ih je prebjeglo pod vlast tursku, ni broja se ne zna. Ovo malo što ih je ostalo u srednjoj Bosni, povuklo se u nepristupačne šume i očajno se borilo sa kraljevskim četama .,.« Spominje, da ih je Kralj Toma, uvidevši da je promašio cilj, prestao proбапјан 1 шабао truda da ih povrati, ali bez uspjeha, jer mu više nisu vjerovali, To je bila jedna neprirodna seoba, jer su selili iz zemlje sa više pogodaba za život u krajeve oskudnije za življenje, Naziv »Hercegovina« prvi je upotrebio turski namesnik Isabeg (1461); a i hadžije u Jerusalimu {1561) kažu da su »iz Zahumlja, koje zovemo Hercegovina«,

Kad se prati kretanje stanovništva, od planina Prokletija, Komova, ı Durmitora u Hercegovini, preko Bosne prema Slovenačkim Alpima, i pažljivo beleže narodna predanja o poreklu nekoliko hiljada porodica, vidi se da je mnogo veći prostor »Stare Hercegovine« nego one sa granicama Berlinskog Kongresa [1878]. Po njima su i Skadar i Vasojevići i Travnik u Hercegovini, Naročito pada u oči ponosno isticanje da im je »starina sa Hercegovine«, Tu u tom planinskom sklopu, gde је centar sastav reka Tare i Pive, sa najvišim planinama Balkanskog Poluostrva, sklonulo se je iz Bosne hiljadama рогофса, najrasnijih i veri praotaca najodanijih, ispred verskog gonjenja, i time se je formirala ova jedinstvena geopolitička tvorevina,

Prerano je dati potpun lik Hercegov, karaktereološki i socijalno-psihološki, kakav je pokušao dati madžarski istorik Taloci, koji je u stvari oštra osuda, Ta osuda, koju Je uneo 1 istorik Jiriček u svoju »Istoriju Srba« glasi ovako: »Herceg Stjepan bio je lukav, prevrtljiv, brutalan, i kukavica, prijatelj vina i žena, neobično lakomislen u izboru sredstava. ali sa jako razvijenom sposobnošću da uoči promenu političke situacije; pritome, on beše pataren, ali pravo reći bez ikakova verskog uverenja .,.« Nema pisanih podataka za tako oštru osudu. Herceg, kakav takav, nije ni gori ni bolji od ostalih tađanjih balkanskih vladarA, koje je snažna vojnička sila, Turska, sa svojim diplomatama i državnicima — boljima od tadanjih balkanskih — brisala po redu, zavadjene medju se, sa lica zemlje. Neoboriv je fakat, da je vladarska titula »herceg«, toga Stjepana Vukčića Kosače, dala ime jednoj našoj ekspanzivnoj zemlji »Hercegovini«, vrlo značajnoj u formiranju naše zajedničke etnobiološke i nacijonalne državne tvorevine,

243