Nova Evropa

потезима — изнесе њихову борбу за независност под Совјетима. МИ с овим чланком испуњава Уредништво, већ у овом броју, једну тачку свога програма, будући да је — како каже у уводнику — »крута цензура... скривала од јавности мозајичку слику големе територије која се данас назива СССР, са њеном множином раса и језика..., чији су ради тежње несамо важни по себи него и врше широк утицај на све суседне земље«.

Економски преглед овога броја описује, у теорији и у примени, »Совјетски Новчани Систем«, и критикује његове резултате, његово деловање на исхрану становништва, те на трговину и цео привредни живот земље. А последњи чланак, из пера псеудонима (Г. А.), скицира са неколико потеза »Политику Стаљина«, на основу његових властитих написа и изјава, настојећи да утврди држање данашњег свемоћног диктатора Совјетске Русије, у разним његовим фазама (од сарадње са Љењином и Троцким до Московског Процеса), поглавито у односу на спољне послове и на Светску Револуцију. Писац долази до закључка, да Стаљин ни данас — ма шта ко рекао — није изневерио Љењинову и комунистичку идеју о диктатури пролетаријата; само је — у смислу комунистичке тактике, која је одобрена још 19835, на Седмом Конгресу Коминтерне (на којем је Стаљин био присутан), — усвојио мишљење, да не треба пошто-пото изазивати револуције, које би могле компромитовати ствар, већ да се имају полако припремати и освајати платформе са којих ће се популаризовати и уносити у масе нова доктрина.

Као што се види већ из кратког прегледа првог броја ове енглеске »Савремене Русије«, Уредништво је учинило леп напор да изврши своје обећање и да да добро документоване актуелне прилоге о приликама у данашњој Совјетској Русији; па му се, са добродошлицом, не може друго пожелети до да настави на исти начин и с истим успехом. Макакав био начелни однос између званичних кругова и влада Велике Британије и Совјетске Русије, нема никакве сумње, да ће боље и исцрпније обавештавање британске јавности о Русима уопште, а о данашњој Русији и Совјетима напосе, омогућити и ускорити нов перијод узајамног упознавања и односа између ова два велика европска и светска народа. А од њихових ће будућих узајамних добрих или лоших веза зависити у многоме и развитак европске и светске политике и одређивање њена правца у једном или другом смислу, према линијама и тенденцама које се данас тако јасно оцртавају на све стране, а које нам испуњују душу бригом и терају страх у кости.

—(—

355