Nova Evropa

idealnog poricanja svake državne vlasti, one potpune, neograničene slobode čovekove, nema; u društvu ne može da {e bude. Jer, ni sloboda nije oslobodjena svih ograničenja, i svaka sloboda u stvari izražava jednu pobedu, Pa kako sloboda predstavlja oslobodjenje, oslobadja se i onaj ko se tek stvarno oslobodi!... Mislite, jer mišljenje je oslobadjanje! Žil Simonova misao, da država mora ići zatim da postane besciljnom, da sama sebi pripremi ostavku, raširenija je i popularnija nego što se to obično drži, sretamo je u bezbroj varijanata, sve tamo od najstarijih vremena i ideologija, pa do najekstremnijih oblika anarhizma, individualističkog liberalizma i savremenog fašizma i socijalizma. Medjutim, iako je Digi (1908) kazao: »Država je umrla«, mi vidimo da država živi još i danas, jače nego ikada do danas, I Spenser i Džon Stjuart Mil protestovali su protiv mešanja države u slobodu pojedinaca, da i ne spominjemo Tolstoja, i Maksa Štirnera, i Ljenjina, Ali, država i sloboda ne isključuju se, Država je oduvek bila potrebna, kao i sloboda; i bilo je uvek, Sloboda — opet — nije poricanje ni antiteza svake vlasti: država bez sile, doduše, nije država, ali ni sloboda — sloboda! I sloboda obuzdava slobodu, i sloboda je osnov odgovornosti. Ali, ni država, ni vlast, ni sila, ni sloboda, nisu same sebi cilj, — one su i cilj, i motiv, i veza medju njima. Otuda borba za moć, za silu, za vlast, za slobodu u državi, borba za državu, a borba je otac sviju stvari (Heraklit). Ona je večna, neprolazna; u njoj se ogleda dogmatski princip samoodržanja, u njoj leži osnov, srž razvoja i napretka, Stoga kult slobode nije kult ni nacije, ni države, ni čovečanstva, ni pojedinca posebno, već kult. čoveka u najširem smislu, kult nacije, i države, i čovečanstva ujedno i zajedno,

Sloboda nije vezana za apstraktna prava čovekova, daleko je od svake formalistike, — ona je uvek izvan ili iznad zakona, Zakonom. se sloboda ne stvara, niti je on može da obuhvati; zakon ide pre ili posle, ispred ili iza, slobode, ili i bez nje, Sloboda je stvarna, — racijonalna, Ustavi, deklaracije, garancije slobode i prava čovekovih najčešće su mrtve stvari, reči bez vrednosti, slova bez života i bez značenja; a ljudima je do stvarnosti, jer bez stvarne slobode nema u potpunosti ni stvarnog života ni napretka, Ali ona predstavlja i granice individualnim instinktima i intenzivnostima elementarne organske sile, ma 5 koje strane ona dolazila, Ali sila nije izraz premoći, još manje njen izvor, Najčešće je ona izraz slabosti, nepouzdanja u svoju snagu, nedostatka objektivnog osnova i oslonca. I dok ispred ili iza prava stoji sila, razumljivo je da najača sila uopšte ne treba da bude ni pravna ni moralna ,,.

Kad je reč o slobodi, mi smo uvek za nju, bez rezerve, Ona je zaista lepa, Slobode uvek; nikada bez nje! A nikad je —

181