Nova Evropa

možda — nije bilo manje nego baš danas... Sloboda |e objava političke volje onih koji stvarno vladaju. Njena je sila u ekonomskoj i političkoj moći; posledica je razvoja ekonomskih snag4, odraz socijalnih odnosa, politički refleks kontradikcija i suprotnosti koje postoje i deluju u društvu. Sloboda i ne predstavlja moralni nego politički zahtev, ı to je politika najrealnija, najsurovija, najbliža, najneposrednija životu; stođa nam i daje najverniju, najstvarniju sliku života, shvaćanja ı stvarnog delovanja. Samo jedan primer: — »Mi smo za slobodu, a protiv svake tiranije. Mi hoćemo slobodu za sve«, — pisao je Musolini (»Popolo d'Italia«, 11. i 13. XI. 1919) —, da kasnije uzvikne: »Sloboda je trula lešina!« —, i da to, do krajnjih granica, i sprovede u život; a da ipak za se zadrži slobodu bez ograničenja. Ali tiranije, bez izuzetka, ne drže sebe za negaciju slobode. Pojavljuju se kao modifikacija, korekcija, afirmacija slobode, shvaćene na svoj način, Smatraju se za novu formu slobode, za njenu bolju, savremeniju, savršeniju alirmaciju, i proširenje. Sloboda je bič u ruci tiranije. Sila potvrdjuje silu; ali sila je i pobedjuje. A svako doba nosi u sebi polet, zrno, klicu napretka, i onda kada je opterećeno sterilnošću dekadentstva, Nova vremena uvek donose nove probleme, nova shvaćanja, nova verovanja, nove ideje, nove slobode. Sloboda ne nosi uvek vence lovorove, nego nosi i čelične lance; sloboda traži žrtve, i vodi u zatvore. Ali, lišeni slobode tek pravo cene slobodu, i misle na nju, Na slobodu uvek mislimo, Bilo na koji način idući joj ususret, vidimo uvek barem jednu njenu stranu. Korak napred, i pred nama je nov vidik, nov deo puta, nov život, koji teče napred. Prirodno, mi moramo napred...

Nikola Tintić.

Културни и социјални односи босанског села,

Босански сељак није још заборавио доскорашњи кметски однос. Само ова најмлађа генерација, настала у току Свјетског Рата и послије њега, није запамтила агу и субашу. Тај однос био је веома неповољан по економски развој босанског села. Он је до данас оставио неизбрисиве трагове на свим гранама пољске привреде. Сви сељаци имали су земљу, која није била њихова својина: имали су право да је обрађују и скидају с ње плодове; али с тим плодовима нијесу могли располагати све док их нијесу подијелили са посједником. Несамо сав труд него и утрошак свих инвестиција ишао је на рачун обрађивача. Посједник је узимао свој дио од бруто-прихода. Сељак је под тим фактом био

182