Nova Evropa

da su, naprotiv, prilično skeptične prema svima njima, U ovome posleratnom perijodu evropske povesti doživljavali smo ulične borbe komunist4 i nacijonalsocijalista zbog prevlasti ove ili one stranke, zbog ovakog ili onakog rešavanja socijamos pitanja; ali za Republiku, za Demokratiju, za Parlamentarizam, nismo u Evropi videli da bi sada kakve mase krenule na barikade! Jedan Boden (Baudin), koji gine na barikadi sa trikolorom narodnoga poslanika na grudima, u znak protesta proliv razjurivanja, Parlamenta; jedan Viktor Igo (Hugo), koji okružen žandarima na Place de la Rćvolution, načičkanoj vojničkim bajunetima, kliče: »A bas lEmpereur! Vive la Republique!«, figure su iz prošloga veka, Republika, demokratija, diktatura, autoritarizam, totalitarizam, sovjetizam, — vrednosti su koje narod niti apsolutno prihvaća niti apsolutno otklanja: prima ih sa skepsom, i čeka da vidi šta će im biti sadržina.

Na početku, tojest potkraj Rata i za prvih par godina posle Rata, moglo se ponekome činiti, da jedna velika ideja na području mternacijonamoga prava postaje svojinom evropskih mas4;: eliminiranje rata i organizacija svetskoga mira, Nama se čini, da je ta ideja, koju su ideolozi amglosaski, pa i francuski, propovedali evropskim masama u pokretu, sugerirajući im je kao njihov vlastiti postulat, izgubila danas svoju privlačnu snagu, Možda ona tu snagu u širokim masama nije bila nikad ni stekla (sem, donekle, u Engleskoj)! Bespredmetno je istraživati, koji su razlozi te slabe zagrejanosti masia za ideju svetskogđa mira, pa usled toga i za Društvo Naroda; ali vredi istaći, kao pojavu naročito karakterističnu, kako su se brzo i lako te mase, čak i u samoj Engleskoj, snašle u novoj ulozi da brane pojačano naoružavanje, — pa kako štaviše evolujiraju tako brzo, da danas pojedini trčdjunionski lideri mogu slobodno da govore i u korist rata, doduše u ime odbrane slobode i protiv fašističkih država,

Ona sadržina koju mase danas traže od svakoga režima, to je njihov socijalni program, Bio taj režim Musolinijev ili Staljmov, Salazarov ili Masarik-Benešov, Dolfusov ili Hitlerov, — svaki mora da gradi radničke stanove, da obezbedjuje minimum egzistencije i uslove rada, da pobija nezaposlenost, da zauzdava nezasitnost kapitala, U toj tendenciji gotovo da i nema razlike izmedju ovih režim4. Ali se i tu opet zapaža izvesna »apolitičnost«, da ne kažemo »adoktrinarnost«, Mase se ne vezuju više onako čvrsto kao ranije za izvesne socijalnoekonomske doktrine: Marks i marksizam izgubili su danas onaj čar evandjelista i evandjelja. Radne mase, ako im izgleda da poboljšanje njihova stanja, ostvarenje njihovih aspiracija, mogu da donesu drugi, sa dijametralno oprečnim socijalno-ekonomskim doktrinama, spremne su da ih prime.

312

ON