Nova Evropa

Место историјског прегледа.

Харолд Темперле (Тетрепеу) и Југославија.

»Нова Европа« је огласила смрт Харолда Темперла у свом броју од августа; међутим је стигао обећани чланак Дра. Ситона-Ватсона, напи-

сан за наш лист, који овде доносимо. Уредништво.

Смрт Харолда Темперла тежак је губитак за историјску науку, као што је и за његове многе другове и пријатеље. Није прошла ни година дана откако је изабран ректором (»Мавтет«) свога старог колеџа (»Регетћопве«, у Кембриму), па се чинило као да је у својој најпунијој снази када смо — у јулу 1938 — путовали заједно аеропланом у Шраг, на велики Соколски Слет, као гости рештословачке Владе. Неколико недеља касније он је живо учествовао на Међународном Историјском Конгресу у Цириху; али се разболео још пре него што је напустио Швајцарску, и није се више сасвим опоравио. Кад је умро, навршто је био шездесету.

Први пут сам се нашао са Темперлом, године 1907, као са младим наставником Универзитета у Кембриџу, пошто смо се обојица били вратили с једног пута по Словачкој. Кудгод је ишао, рекао ми је тада, наилазио је на чуђење малих скупина нацијонатно свесних Словака, у Турчанском Светом Мартину и другде: након тридесетак година што нико из наше земље није обраћао шаскњу на њих, ни да постоје, одједаред — у размаку од двери седмице — наиђоше к њима у посету два Британца! Закључивали су, сасвим погрешно, да их је » Енглеска открила«, и да смо ми владини изасланици. У Будимпешти су већ измишљали фантастично-смешне приче, о »панславистичким намерама« које се крију испод овог тобожњег интересовања за Словаке од стране лондонских званичних кругова (који су, у ствари, уколико су уопште чули за ово, били озловољени и нетријатно узнемирени сваком активношћу појединаца, јер су им могли сметати у њиховој дипломатској игри тениса и бриџа, — познато држање дипшломата на које се, срећом, данас ређе наилази, али које нипошто није потпуно ишчезло!)... Ја сам га тада предухитрио, па сам бржебоље објавио у штампи извештаје о неправдама које се чине Словацима (»ЗЈоуак зугопов«), а Темперле је ћутао све док није поново пошао у Угарску. Ма кад ме је, годину дана касније, посетио у мом старом дому у Шкотској, ми смо изменили наше утиске о

404