Nova Evropa

Нема сумње да је, у сукобу великих сила, питање: гдје се данас налази Италија, једно од најважнијих. Али, ко је задњих дана путовао кроз Италију или се разговарао са Талијанима који путују на Запад, тај зна да на то питање није могуће јасно одговорити; и то из простог разлога, што ни сама Италија није одредила своје мјесто. Има једна конкретна чињеница, а то је жеља талијанског народа да остане ван сваког сукоба. Талијански народ и Италија неће рат; али нацијонална величина Италије, коју је фашистички режим као свој принцип високо исписао на свој барјак, налаже Италији, да се у извјесном тренутку, кад њезини вође буду сматрали да је потребно, послужи и средством рата. Ових дана боравио је у Италији Г. Робер де-Тра (Кођег! де Ттаг), познати женевски публицист, који је објавио (у »Јоштпа! де Сепеуе«) неколико својих утисака у којима каже, да талијански народ неће рата, али да пријатељство између нацистичке Њемачке и фашистичке Италије и даље траје исто онако интимно као што је било и прије, иако италијански народ није испуњен осјећајима велике љубави за нацистичку Њемачку. Што се Балкана тиче, Г. де-Тра је казао исто оно што и Г. Жантизон (у броју од 6. фебруара »Сахене де Гапзаппе«): да политика Италије иде данас затим, да се на Балкану избјегне формирање било каквих блокова; она додуше жели мир и неутралност на Балкану, али тако да балканске државе не постану међусобно повезане, већ остану самосталне и подвојене. Мталија дакле одбија свако остваривање блокова на Балкану, јер она — као »највећа сила на Балкану« — жели да води мале државе на Балкану.

Мислимо да ћемо најбоље завршити ове наше рефлексије о држању Италије ријечима Лујђа Стурзе (у »Ба Тегте WaЈоппе«, од децембра 1939): »Ево нас до најтеже тачке. Шта ће Италија учинити данас и сутра, у току рата Да ли ће да се одлучи за Француску и Енглеску, у перспективи мира у коме би и она имала свој дио, или за Њемачку, на страни Русије, да би револуцијонирала свијет» Засад, њезина позиција неутралности и нератовања даје јој времена да мирно, хладно, и са разбором размишља о питањима данашњице и сутрашњице. Зажелимо јој, да не изневјери своју велику судбину цивили-

зације и мира«. 3 O 5. Радица.