Nova Evropa

Статут Револуцијонарне Организације, и Црна Гора.

Др. Лихт је — што се каже — »учинио роду глас« износећи (у »Новој Европи« од априла) шта је чувени бечки публицист Карл Краус писао прије тридесетак година о Фридјунгову Процесу. Чудно је да то држање и писање Карла Крауса није раније забиљежено, у обилатој литератури о велеиздајничким процесима у бившој Монархији; али је мање чудно кад се зна, да ни многа друга — веома важна — питања о тим процесима, и у вези с њима, нису још расправљена, нити је утврђена права улога појединих лица која су имала посла с њима и која су тако често спомињана у оно доба. Тако напримјер није још коначно ријешено ни питање о познатоме т. зв. »Револуцијонарном статуту«, главном документу на којем се темељио казнени захтјев Државног Одвјетништва у Загребу противу педесетитројице Срба из Хрватске ради дјела велеиздаје у Велеиздајничкој Парници (1909): да ли је тај докуменат био уопће аутентичан, ко му је прави аутор (Милан Прибићевић>), и — нарочито — како је доспио у руке аустријских властиг — У новије вријеме објављене су неке публикације које би имале послужити расвјетљењу овога питања, особито уколико је у њега умијешана била и Црна Гора, и поименце покојни књаз Никола; па стога вриједи — приликом тридесетгодишњице — и на тому се мало задржати.

Текст и факсимил оригинала »Статута« појавили су се први пут пред широм јавности у књизи Ђорђа Настића, крунског свједока у Велеиздајничком Процесу, која је књига — под насловом »Е1пат!е« — изашла 30. јула 1908, у Пешти. Како је Настић био један од главних свједока и на главној расправи поводом т. зв. »Бомбашке афере« на Цетињу (1908), те како је ова афера стално довођена у најтјешњу везу са Загребачким Процесом, појавила се била још онда тврдња, да је Настић добио »Статут« из Беча, па да га је предао на Цетињу Црногорској Влади, а ова га онда уступила Аустроугарском Посланику на Цетињу, барону Куну, који га је доставио натраг својој Влади, да ова на темељу њега покрене парницу против истакнутих Срба у

186

а