Nova Evropa

Хрватској. Заузимајући се за оптужене Србе, у ову је расправу ушао тада и познати посланик у Царевинском Вијећу, каснији предсједник Чешкословачке Републике, Гома Масарик, који је своје говоре и чланке у вези са Велеиздајничким Процесом и са цетињском Бомбашком Афером штампао у посебној књизи, под насловом: »Рег Абгатег Носћуегга« взргоге55 чипа а!:е Аппех1оп уоп Возпјеп чпа Неггебоху1!па«, у којој се трудио да докаже, како је »Статут« кривотворен, те како су за њега аустријске власти знале и прије него што је објављен у Настићевој књизи, јер су га биле добиле од црногорског књаза Николе. Доказати, да је Статут кривотворен, значило је исто што и потпуно обеснажити тужбу Државног Одвјетника; а доказати, да је Статут дао барону Куну књаз Никола, значило је заправо компромитовати црногорског владара у очима читавога свијета, поготово у очима Јужних Словена. Стога је поводом ових тврдња настала полемика, која — с прекидима — траје ево до наших дана, премда — по нашем мишљењу — постоји већ довољно података из којих се јасно види како је текла ствар.

У београдској »Правди« од 4. марта 1935 изашла је једна изјава А дам а Прибићевића, у којој се — између осталога каже и ово: »На Настића наишао сам у Србији, где је био дочекан као нацијоналан човек, те где су му издали једну књигу и показивали и друге знаке великог поверења, о којима још ни данас нећу говорити, јер чувам интересе ове земље... А Статут, који је Настић објавио, био је послат за Петра Кочића... « Из ове изјаве главног оптуженог у Велеиздајничкој Парници јасно се види, да би изношење истине о Настићу и о његовим везама у Србији могло — засад још шкодити »интересима ове земље«, због чега Адам Прибићевић не жели да износи никакве детаље, иако би њима могао сузбити неистинито приказивање појединих момената и личности из овог великог политичког процеса. Обзире које имаде Адам Прибићевић, у погледу изношења истине о улози главних учесника у парници, немају неки други — готово споредни — учесници. Нама се чини јасно, да се у оваком случају мора вјеровати више Адаму Прибићевићу него ма коме другоме, кад је ријеч о велеиздајничкој парници у којој је он био носилац листе оптуженика.

187