Nova iskra

С трана 120.

НОВА ИСКРА

пријатеља Малетића. У осталом, како је недавно према ; Г. Бану, и Академија Наука показала, само у другом смислу, не мање нежне обзире и издала његова целокупна дела, то се зацело не би замерило ни Позоришту да се за љом поведе и слично учини. Јер кад тако ради наша највиша научна и књижевна установа која је, и по свом рангу и иначе зато што само два три пут преко године публикује, дужна коректно и по строгом мерилу одабирати, чега се има бојати Позориште коједвеста педесет пута годишље излази на јавност и које је, и по својим задацимаи по свему осталом, много скромнијега ранга ? ПГто се Суботића тиче којем је, \"след високе пажње коју му је ових дана поклонило једно књижевно друштво, дигнута цена више но што је то до сад чинила историја наше књижевности и допуштала озбиљна критика, Позориште је овога нисца сасвим занемарило. Б јсгови комади такође нису одавна дати: Владислав је дат последњи пут 1887, Немања 1876, Прехвала 1875, •Звонимир 1873, Бодин 1872, Кјост и Круна 1871, Сан на јави 1869, пре тридесет година равно тако да ни најстарији глумац наш није у том комаду играо, а комад Јаквинта и није никако ни дат. Изгледа да се Позориште боји и овога писца као год и Г. Бана: што га се боји кад га и много виша књижевна тела признају; што не даје драме његове кад други дају и слабије ствари истога иисца и што се оно једино нашло да чува чистоту литерарног укуса кад о њој нико у овој земљи не води никакве бриге ? И да пређемо на још старије писце, оне из прве половине овога века, потражимо, у истом смислу као и често досад т. ј. тражећи више начела ради потпуност националног репертоара, и Атанасија Николића од кога имамо на репертоару само Зида■ње Раванице. Од овога писца, међути.м, има Краљеви.Ч Марко и Араиин, Драгутин краљ сриски, КраљевиЛ Марко « Вуча ђенерал и још 20 драма за које смо тек скоро из новина дознали и да постоје. И, ако нећемо Л. Лазаревића ( Владимир и Косара, Пријатељи) ни С. Стевановића (Цар Уроги) као писце који су тек почели били писати, узмимо, н без икаквих скрупула овога пута, јер никакве скрупуле овде немају места, и Стерију, којим је Позориште и првих

Св. Симеуи Мироточиви. Сликао г. Уроги ПредиК.

година почело представе, и, сад на нову годину, обележило свој нови програм. Н>име се, кажу, чак и у Загребупочело. „Његове драме положиле су темељ и првом сталном позоришту у Загребу." *) АСтерија је чудно прошао у нагпем Позоришту. Наследивши његове комаде од ранијих дилетантских дружина, Позориште је узело давати неке од њих одмах у почетку. Неке од тих одмах је, не зна се зашто, и оставило, као нпр. Сан Краљеви&а Марка који је игран последњи пут 1869, (овај сан као год и онај 1|мЈ на јави, баш иоказују каквим „сном мртвијем" наше племе спава). Неке је пак оставило доцније као Бој иа Косову који је 1886, зато што је у њему Позориште гледало само једну видовданску представу, потпуно истиснут Суботићевим Милошем ОбилиИем , кога ће ваљда доцније истиснути Ђуричићев Вук БранковиИ. Неке је опет, много доцније оставило : тако су прошли Хајдуци, на пример , играни последњи пут 1894. кад су, у осталом, уведени први пут на репертоар В. Мил.ковић и његов КраљевиЛ Марко и Арааин. Неке је најзад (Смрт Стевана Дечанског, Кир Јања) и до данас задржало. Али се Позориште, осећајући некакву грижу савести, ипак по каткад сећало заборављеног наслеђа и почело отуда вадити понеке неупотребљене комаде Стеријине. Тако је Змај као драматург 1880 године унео Лахаиа на репертоар и Г. Глишић 1892 Жеиидбу и удадбу. Наравно да ови позни и неодлучни покушаји да се у целини васпостави Стеријина драма, нису пролазили бол.е од оних да се ова, у колико је раније примл.ена, одржи. Ако се, од ова два комада, поменута комедија и одржала на репертоару, трагедија је остављена и забачена одмах 1882. И тако је испало да од седам датих комада Стеријиних, ТГозориште одржи само три до ове сезоне. И тек је ове сезонс Позориште одлучно приступило васпостављању целе Стеријине драме. И тек сад је дало Злу жену, Београд некад и сад и Покондирену тикву, тек сад а први пут мећутим, и многи су се с оправданим чуђењем питали да ли је могућно да се оне одиста сад први пут дају. И ако да и Лажу и иаралажу који није ни*) Ј. Љ е п а и а, Лекције пз исторпје сриске књижевности. ЦеТИН.С 1886, стр. 109.