Nova iskra

Врој 7.

НОВА ИСКРА

Страна 117.

да би се могло привући велико друштво, јер какву вредност има најелегантнија кућа, кад нико ништа о њој не зна ? Не, биће довољно, да споменем, како се госпођи Стрембомовој на љен рођен дануказала прилика да види, како г. Стрембом, стојећи у трапезарији, љуби дугачку гувернанту општинског председника. Она то није могла непосредпо видети, али несрекни љубавници нису ни узимали на ум одбијање светлости од тетка Лујзиног елегантног огледала у отвореном салону. Па онда свуда се мислило да су се Стрембомови обогатили. Порески одбор удвоји Стрембому порезу. Свештеник дође и замоли га за прилог од 25 марака, ради оснивања домаћичких школа за недорасле девојчице дивљака. Куварица захтеваше повишицу плате због великог броја гостију. Богати ујак Јован, који не имађаше деце, писао им је : Пошто сам, вели, са задовољством дознао, да си доспео до врло угледног и имућног положаја, тако да је твоја кућа постала најотменијом у вароши, изменио сам јуче свој тестаменат у корист једног наградног Фонда за верне служавке. Најзад постаде Стрембом сјајан банкрот. Сав дивотни намсштај беше продат, и тетка Лујзино огледало купи за 76 марака један скоро ожењени млади пастор варошки. Стрембом дође к њему и рече: „Господине пасторе, чувајте се огледала, оно не доноси срећу у кућу!" Али господин пастор преврташе очима, подиже косу са чела, уздахну, склопи очи, па, прекрстив руке, рече: „Кога Бог воли, томе је увек добро!" Беше велико разговорно друштво код тетка Лујзе, кад стиже писмо о Стрембову стечају. Она се пљесну рукама и викну: „Гледајте само докле се долази, кад људи не умеју кућом управљати. Нзима су толико помагали сродници; ја сам им ето поклонила једно дивно велико огледало!" ЧЕКАЊЕ —•Ј^ече је већ давно. ... У тихој и мирној ноћи По плавом високом небу маглен се већ покров вије; Ко каква привида тајна за густо брснато грање Бледи се месец крије. Безбројних птичица малих јасни хорови стали, Умукли свештени гласи и жагор престао давно ; Под плавим небеским сводом, желећн далеког Друга, Малена кристална река кроз поље хита тавно. У хладу заветном тамо, где липа граната мири, Дишући свежину ноћи, она драгана чека ; Звездано небо над њом и месец бледи сјаје И трава мирише мека. Веоград Милош Ћицковић. 13 ЛУ1ИЧКЕ СРБИЈЕ

"ЖЖ (НАСТАВАк) овом крају, где се сав саобраћај вр.ши готово на чуну, није никакво чудо, што се свако дете, било оно мушко или женсро, учи још из малена да штицом управља

узане а дугачке и плитке чамце. Ово вежбање из ране младости чини да су како мушки тако и женске лепо развијени и много бол.е држање имају него што се то може иначе по селима видети. Доиста је то лепа слика, кад се између зелених лив.ада угледа мали чун, како се без шума креће са снажним возарем "на задњем крају, или, што је још лепше, кад се из даљине на чуну појави каква свежа девојка у шареном оделу, која вам веслајући дугим веслом још лепше показује округлине свог лепог тела. Што је лети чун и весло, то су зими у овом пределу клизалице и ручне саонице. Ова вештина којом се овде, као у Холандији и Фрисланду, вежбају и стари и млади, служи више саобраћају него задовољству. На овај начин иду они од места до места и прелазе миљама дугачке просторе, доносећи дрва и сено за домаћу потребу. Али се мало може позавидети становницима Шпревалда, кад им се чун у заливу замрзне, а лед није довољно јак, да се може по њему ићи, или кад се у продеће почну да ваљају дивљи таласи. Тада становници могу изаћи из својих дворишта само са опасношћу свог живота, и тада су недељама одвојени од сваког саобраћаја и спаке човечје помоћи. Дворигата по селима ТПпревалда сва су вештачки направљена и на узвишеном месту постављена. Иза куће, уз коју су увек : шупе, стаје за стоку и пећ за печење хлеба, види се башта за поврће и воће, с мало њиве и ливаде. Ниска кућа лежи на каменој подлози, а саграђена је на форму талпара: велике греде спајају се у једну целину коју покрива кров с великим стрехама, који је трском или сламом покривен. Кујна и стан често су једно исто, а код сиромашнијих људи покрива и стају за стоку заједнички кров. Већином се станови састоје из једног трема, затим кујне, а с обе стране од кујне има по једна соба за становање. Где где виђају се преградни дувари, који су такође од талапа, лепо изрендисани и белом или затворено плавом бојом обојени. У сваком стану налази се по једна велика земљана пећ, око тсоје је направљена клупа за седење. Столице, столови и ормани, који су ио каткад вештачки украшени, а сопствена су израда овдашњих становника, попуњавају покућанство. Али већ се на њиховим местима виђају модерне одрпине ; само се још чува повећи сандук са избелелим шарама и вештачким оковом који је понос домаћичин, јер се у њему чува платно, које је она сама изаткала, а по украсима на сандуку може се лако закључити да га је још њихов предак употребл,авао. На дувару виси мали сат са шареном плочом за цифре, а о дугачким ланцима л>ул>ају се два тега, са чијим се правилним и једнообразним ходом може врло лепо сравнити начин живота овдашњих становника. Куће са двориштима или су расуте по тнумама и ливадама, као какве оазе, или су спојене у села, у којима је ТПпреја главна а канали споредне улице, по којима непрестано плове чунови, на којима се лепрша шарено одело жена и девојака. Све то заједнички даје слику која ће се тешко још где год наћи. Јер ко је само једном био те среће да пропутује ове пределе, било то дању или при чаробној месечевој светлости, на чамцу који се полако љуља и изнад кога се, високо горе, укрштају густе круне ирастарих храстова и букава те образују диван хладњак, тај ће се увек радо сећати оних часова најлепшег и најређег уживања које л>убител.и природе могу наћи. Управо ова заједница шуме, ливадГЗ, и воде чини да је Шпревалд веома допадљива околина. Пошто смо се мало одморили и поткрепили у гостионици „Код веселе штуке", која је уједно и најбоља гостионица како у Леди тако и у целом Шпревалду, напустисмо ову малу Венецију и управисмо свој чамац преко Вочовске, ПТиценхауза и Кано-Жиле у Буш-Миле, а то је уједно и најомиљенија партија у Шпревалду.