Nova iskra

Број 20. и 21.

НОВА СКРА

Страна 337.

на свом рамену дете које се смејало и праћакало по ваздуху својим ножицама у ружичастим ципелицама. — А, то је Господин Вељон... е лепо ћемо га дочекатп... Срамота, три месеца не доћи у Шато Фреје, нити се бар једном јавити...

Нервозно рух^ујући се кришом изменитне ове две три речи, али све до доручка два пријатеља ни једнога тренутка не остадоше сами. Кад је дојиља однела „Госпођнцу" која је сву своју љупкост показала госту, требало га је провести по имању које се јако променило и полепшало

Он стаде пред степеницама изненађен узнемиреним и киселим изразом, нечим збуњеним и плашљивим на округлом, добродушном и бркатом лицу његова најбољег и најстаријег друга из младости зато што је морао да лаже. — Имаш са мном да говориш? — Имам... али не пред твојом женом.

ових последаих месеца. Овај Шато Фреје, чије је име носила породица Г-ђе ди Брео, био је врло стара зграда, пола замак, пола Фабрика шећера, којој се с једне стране дизао велики, темељан торањ а с друге простирао озеленели парк, где се димио огромни димњак на недогледним њивама са пшеницом, ражи и цвеклом. Да није било оно 1