Nova iskra

СТРАНА 156.

Јован Ђорђевић рођен 13. Новембра 1826. у Сенти, умро 9. Априла 1900 у Београду^ Доносећи у оном броју лик зазслужног срцског кљижевника) Јоваиа Ђорђевића мислимо да ћемо се усиомеии његовој одулгити доношељем сииска његових многобројних радова, п^што му је биограФија штампана у већ пеколиким листовима. Његови су радови : I. Рад на стварању сталног Сриско Народпог Позоришта : Позив на прилоге за оснивање Срп. Нар. Позоришта у Н. Саду. 1861; Позив на месечне прилоге за Срп. Нар. Позориште 1862 ; Полемика с Д. Медаковићем о Срп- Иар. Позоришту ; Мемораидум о београдском позоришту почет по налогу Кнеза Михаила а иредат Кнеж. Намесништву 1868; Говор при отварању новог позоришта у Веограду 30. окт. 1869 ; Меморандум намеснику г. Ј'ов. Ристићу о нар. позоришту 1871. — П. Књижевне критике: Образи из опште историје од Н. Крстића; Тридесет годипа из живота Милана Нераиџића од Ј. Игњатовића; 1|вз зегћез (1е Ноп§ме од Пико-а; Оишта Историја М. Зечевића ; Мемоари Саве Вуковића штампани на Мађар. језику. Ш. Школска Литература : Један поглед на Историју Света. Приступио предавање на В. Школи ; Оишта Исторпја у сликама и животоиисима I и II. св ; Чланци из математичке геограФије (у Васпитачу Др. В. Вакића); Латинско-српски речник. — IV. Књижевни реферати, расираве и други чланци : 'Вурђа Сремда књиге о пропасти мађарског крлљевства ; Законик Царева Јустинијана и СтеФ. Душана ; 0,слов у »X« ; Преглед наречија словенских и њихове најглавније разлике; Српско - маџарско нријатељство ; Поглед иа нолитичко и друштвено стање угарских Срба; Светковање успомене Симе Милутиновића Сарајлије; Где је гроб Симе Милутиновића; Допуне и исправке за Грађу за историју Срп. Нар. Нозоришта (штампаио у »Позоришту« А. Хаџића); После позоришне прославе у Веограду. — V. Преводи иозоришних комада: Снлетка и Љубав (преведено 1850 за сомб. дплетанству дружину ; у том делу је Ј. Г Б. нграо »Вурма«); Расејани, од Кодебуа ; Вампир и Чизмар од Ј. Сигетије ; Стари бака од Ј. Сиготије; Ђурађ Вранковић од 0. Верњика; (Сва три комада су нрерађена с мађарског 1863—65): Он је излечен ; Лек од нунида; Вежбања за брачни жнвот. С француског (1867—■74-): Доктор Робин; Милкон ; Лудвик XI; Апђео Ноноћи ; ТартиФ ; Мипистар и Свилар ; Греигоар. С немачког: Звонар богородичиие цркве; Стриц. — VI. Оришлали: Кнез Павао, опска несма у »Славјанци« 1847 ; Маркова Сабља, ллегорија; Чучук-Стана; Два Станимировића ; Звуци из прошлости ; Из мојих успомена; Једна успомена; Један дан с Вуком; Састанак Светоз. Милетића с Петром Прерадовићем ; Пут у Крим (у Летоппсу); Године 1848; Необични доживљаји мога оца и мога ујака у ропству 1849 ; Нрва жалост — VII. Разно: Летонис Матице Српске за 1858. књига 97 и 98. и за 1859. св. 99. уредио Ј. Г Б. Срнски Дневник, полит. орган Срба уређивао га Ј. 'В. од 1. јуна 1859 до 1864. кад је обустављен но налогу владе; Радња благовештенскога Сабора с картом Срб. Војводина. Сем овога писао је многе кратке извештаје о позоришту у Даници Г Б. Поповића и водио полемику са Једипством и Видовданом онстради нозоришта. Бранко Радичевић (вајарски рад г. Ђорђа Јовановића). Норед Косовског Споменика, који је већ изложен у Париској Изложби. израдио је г. Јоваиовић још неколико вајарских нроизвода, од којих за сад доносимо у оиом броју бисту Брапкову. Поред разпих отшса и слика Бранкова лика, вајар се решио за онај који нашег песника са свим идеално представља. Са колико је укуеа и среће то и извео, остављамо гледаоцима да суде (јер је то ствар личног укуса), адаје бисту радила доиста уметничка рука, мислимо да није потребно ни спомињати Сриски пешак у одбрани (фотогр. снимили Антонијевић и Живковић). Слика представља пегаачку одбрапу у часу коњичког напада. Бајонет и кундак још су једина одбрана, још једини иаглед да за главу глава оде. Спремање за такав моменат показује наша слика; а како га српски војник разуме и како се за њега снрема, показују и изрази лица у обадва војника. Сриски пежак на гађању (Фотогр. снимили Автонијевић и Живковић). У прошлом броју обећали смо својим читаоцима, да ћемо чешће доносити и слике из српског војничког живота. То обећање радо испу-

њујемо, те износимо слику српског пешака не гађању. — Моменат на слици из војничких је вежбања у београдској околини Војници су у ратној спреми. Са Париске Излозвбе : Павиљон Краљевине Србије, Павиљон Турске Царевине, Павиљон Ираљевине Румуније, Павиљон Краљевине Грчке, Павиљон Кнежевине Бугарске, и Павиљон Босне и Херцеговине. — У низу туђинских павиљона Србија је добила једно од најугледнијих места. Нацрт за павиљон израдио је г. Милан Капетановић, прбФ сор Велике Школе, а главне планове и детал.е радио је г. Милорад Рувидић, архитекта Мннистарства Грађевина. Павиљон је рађен по угледу на српске храмове из XIII века. Велико кубе у средини нозлаћено је, а. орнаменти су израђени бојама. О српском навил 3 ону ласкаво је пиеала и Француска и туђинска штампа (руска „Нива" рече у 13. броју о. г. да је од павиљопа словгнских држава „најбогатији ио зидању и најлеиши ио стилу"). Поред овога, српски павиљон беше међу првима који је још у очи дана отварања био у свему готов. — О њему нам већ стижу глаеови, да се врло радо походи и да је највећи део ствари, изложених за продају, већ откунљен. Пред љим свира српски талбурашки оркестар „Вила", а у његовим нросторијама, које одлично предстивљају данашњу Србију, раде за разбојима две Иироћанке наше далеко цењене пиротске ћилиме. Павиљон Турске већ по својем спољашшем изгледу представл.а турско гоеподство и раскошност. План је рађен у Иаризу. Павиљон Краљевине Румуније веома је оригиналан по стилу, али, због промене шшисарства и неких измена у раду, још није потпуно готов. Павиљон Браљевине Грчке византијскога је стила. Планове је израдио Француски архитекта Лисен Мадре, професор у Есо1е Дев Веаих - Аг1ч, познат са свог решења о обнавллљу Партенона. Стил је виаантијски, без икаквих замерака, раскошан и веран епоси. У просторијама љеговим поред представљаља данашњег културног стања у Грчкој, изложени су и многи предмети античке грчке уметности. Павиљон 1Киеж&вине Бугарске својим спољашњим иагледом не носи никакво бугарско обележје. У љему се само види тежња,-да се данашња архитектура у Вугарској нредстави онаква каква није. Далеко смо од тога да због тога чинимо прекоре, јер смо већ одавно навикнути да гледамо Бугаре да се и на другим пољима представљају онаквим какви ниеу. Унутрашљост његова поред чисто бугарслсих ствари украшена је и радовима који не само нису бугарски него чак нису ии рађени у Бугарској. > Павиљон Босне и Херцеговине ваљало би да представља, како се вели, босански спахијски дворац. А колико он то доиста представља, довољно је само погледати љегову слику, — па да се увиди ова обмана. Али норед свега тога павиљон је по својој спољашњости доиета и леп и оригинал; али као што му с разлогом одричемо тежљу спољашње представе, исто чинимо и еа оном у његовој унутрашњости. Јер поред нзложених предмета из шумарства, рударства, домаће и Фабричке индустрије остало је и у Босни и у Херцеговини још нуно којечега што се никако није смело однети на Париску Изложбу, јер тада навиљон не би изгледао како се желело.

Српска Краљ. Академија У год. 1900. (изводи из ЗАПИОНИКА) Скуп Академије друштвених наука , 28 Фебр; 1900. г.: 1, Према реФератима ■)• Н. ДучиКа и Љ. КовачевиКа, расправа Ст. Димитријеви&а „Односи српских патрјараха с Русијом у XVII. веку" примљена за Глас, а прилози јој за Сиоменик другога разреда. — 2. По предлогу Љуб. Ковачеви&а одлучено да се „Фочански зборник", у препиеу Вида ВулетиИа ВукасовиЛа, делом у целини, а делом у изводу и опису штампа у Сиоменику другога разреда. -- 3. Није примљена понуда јеромонаха Леоитија ИинковиКа из Билеће, да му Академија изда на свет „Описе српских светиња из околине травунске", које је он раније објавл.ивао у цетињској „Проевјети" и у „Босанеко-Херцеговачком Источнпку." — 4. Рукопис епископа Ликанора „Лепавински цароставник или тројадик'-' упућен на оцену академику Љ. КовачевиКу. Скуп иредседништва С. Кр. Академије 28. Фебруара 1900. г. : 1. Саопштено писмо мин. просв. и ц. посл., да је на штамиање Академијиних издања у 1900. г. отворен кредит у Држ. Штампарији до