Nova iskra

СГРАНА 158.

И С К Р А

ВРОЈ 5.

била тако тешка као што је израда за туђе литературе. Желео би чути, да ли је и колико урађено на програму за туђе литературе ? Л. Обрадовип, ието као и Дачић, тражи и кљига 8а нароц, а које ће нарочито будити и јачати национални дух. М. Драгутиновип пита да ли еу „Светле слике " Драгутина Илића из хришћанеког, или српеког доба. Није за оне из хришћанског, јер их је зналац, прота Д. Руварац, осудио у „Делу". — (Председник му одговара да су из хришћаиског доба, и да ће се штамнати као понрављено издаље). Тајиик Љ. Јоваповип одговара на замерке, жалећи што је данашња дебата упућена ван круга извештаја о књижевном раду. Радо би чуо одговор о директиви које би се ваљало Управа да држи. Нарочито одговара г. Томићу на његове замерке. Тражи да се опширније говори било о програму било о књижари коју би ваљало да Задруга заснује. Председник П. ЂорђевиИ одговара на поједина питања која су нредговорници уцућивали Управи. За програме вели, да их раде нарочито одређени чланови и да ће, поред већ готова за српску књижевност, у скоро бити готов и програм за туђе књижевности и програм из наука. Предлози о оенивању књижаре, штампарије и ванредних издања за народ упућени су Управи на размишљање и дал.и поступак. У Управу је изабран г. Јанко Вееелиновић, а осталим члановима изјављено је и на даље поверење. — Из извештаја о имовини види се да Срп. Књиж. Задруга раеполаже капиталом од 125.414 динара. — У 1899. било је нових 59 чланова добротвора, и преко 700С утемељача и редовних. НАУКА Нешто о алуминијуму. — Позиато је да је до пре 50 годипа. када се алуминијум само с номоћу дугих и тешких процедура по хемиским лабараторијумима добијао, био веома редак, и због тога, веома скуи материјад. Данас када се исти с помоћу елоктричиих топионица са њиховом огромиом топлотом лако добија, ностао је алумииијум веома важаи материјал у великој индустрији. Колики је паиредак у овом иравцу у току опих 50 година учињен, види се из ових циФара: У години 1855 израђено је иа целокупној земљиној иовршини свега 1300 килограма алумииијума а у години 1898 четири милпјуна килограма. Саме сједињеие државе Северне Америке ли^ерују данас 2 и но милијупа килогр. Разуме се да је са овнм умножавањем алуминијума и цена његова оиадала. 1855 год. коштао је килогр. истог 1200 дииара, а већ 1856 спала је иста на 360 дин. Од тога времена па све до 1886 год. стајала је цена овог материјала на јодном истом ступњу, т. ј. на 120 дин. ио килогр. а од тада је почела све већма да опада као што се то види нз извештаја техпичког бироа за патенте, Р. Лидера у Герлицу. 1886 год. коштаоје килогр. алуминијума 84 дин., 1890 год. 18*25 дин., 1891 г. 14*50 дин., 1892 г. 5 дин., 1894 г. 4 - 80 дин., 1895 г. 3 - 50дин., 1897 г. 3 дин. 1898 г. 2 - 50 дин. Данас је цена алуминијума 2-40 дин. по килогр. а пема сумње да ће још јеотинији бити. * Дефиниција жеђи. ПроФосор Опенхајнер у својој пајновијој књизи „Нп81о1о§Је с1ез СгеШШв«, овако тумачи постанак жеђи : Осећај жеђи ностаје због недостатка воде у крви; а тај недостатак постаје иди из недовољног уношења воде у крв или због сувишног одвајања воде од крви. Нарочито јако одвајање воде од крви дешава се нри удисавању ваздуха који сразморно нремасвојој температури задржава и сувише мало водене паре у себи. Удишемо ли овакав ваздух — као што је то случај лети — онда он тај свој недостатак надокнађује себи из нашег тела и то из оних делова са којима нрво у додир дође, т. ј. на ирвом месту из слузне кожо у устима и гркљапу. Због овог црпљења настаје овде мањак воде у врви а ово опет проузрокује раздраженост нерава који се на слузној кожи налазе. Ова се раздраженост преноси са ових нерава даље и додази у мозак где ностаје осећај жеђи. Једноврелепо са овим а с номоћу других нервних жидица које се са истог места (т. ј. слузне коже у устима н гркљану) раснростиру "даље, буди се у човеку извесио непријатно осећање које сс увек нриликом жеђи јавља и које се н;|јзад до ступња бола разнија. Овај непријатпи осећај јесте оно што разликује осећај жеђи од осећаја глади. Код глади осећамо само нразнину у стомаку без осећаја болова, дочим жеђ напротив ностаје тако песиосна да изазива осећај горења. Ова је разлива од утицаја нерава. Осећај се глади развија у стомаку на чијој слузној кожи нема оних нервних жилица које служе расиростирању осећаја пријатности или непријатности а којих је гркљан, седиште жођи, иун. * Пигмејски прастановници Јевропе. Међу скелетима које је пре неког времена нашао 1)г. Ниеш на Швајцербинду, код ШаФхаузена

у Швајцарској, а који се сада великим делом налазе у швајцарском земаљском музеју, налазило се и неколико људских скелета због чије су абнормне маленкости антрополози себи дуго главу разбијали. ПроФесор Колман у Вазелу износио је ове скелете нред више природњачких конгреса и свуда су се научењаци уверили да су ово скелети потнуио израслих али веома малих (140 ст.) људских индивидуа. Да су ово скелети пзраслих људи а не закржљквљено кости каквог човечуљка или недораслога, видело се но отунљеним зубима, а то је и радиограФија доказала. Ови иаласци остатака неолитиског доба остали су усамљени, због чега је мишљење проФ. Колмана, да су ово скелети прастановнпка Јевроие, остадо усамљено. Али сада је, како »Нове циришко новине« јављају, 1)г. Ниеш наишао на још један такав скелет, који горње мигаљење нотврђује. 1847 год. ископао је сада већ покојни, Вг. Мандах једиу пећпну у близини Швајцерсбилда у Дахсенбилу, и том приликом паиђе иа један 150 ст. велики гроб. Садржина гроба, један мадени човочији скелет, остао је заборављен у једној фијоци ШаФхаузонског музеја где га је Вг. Ниеш сада случајно нашао. Антронолозп који су и овај скелет ирегледали и иснитали, дошли су сада до уворења да је и ово један нов налазак остатка правих пигмеја, са којим је свака сумња о некадањем ностојању пигмејске расе, уклоњена. Осим тога нађени су сада и у Пиринејнма скодети који се слажу са овим од Швајцербилда и Дахсенбила. Према томе би нричања Омира и Херодота, о човечуљцима који су живеди но шумама, добила нрироднохисториски ослонац. 0 капацитету лобање. У »Архиву« проФесора Вирхова нублпковао је ту скоро нроФесор Терек своју нову методу мерења капацитета лобање. ПроФ. Вирхов нримећује сада: како он (т. ј. Вирхов) тако и Јоханес Ранке потнуно су задовољни начином мерења лобањииа каиацитета којим су се до сада служили, тако да не осећају никакву иотребу за какву нову методу. У исто вроме напомиње Вирхов, да нотпуио ексактиа, дакле математички тачпо одређена садржина лобање, није у стању да донесе и најмање користи било анатомији бидо физиодогији , натологији, психиатрији или судској модицини. Да ли једна лобања има два, четири или шест кубних сантиметара више или мање капацитета од друге лобање, сасвим је све јодно, пошто се у оквиру ових грапица крећу грешко носматрања. Можда би се у каквом иарочитом случају могле извесне несигурности оваквом одређеношћу и уклоиити, али такав случај Вирхову до даиас пије познат. Питање о канацитету лобање добија тек онда нрави значај ако је диФеренција куд и камо већа и ако се она понавља на већем броју лобања, и. пр. код цедог јодног племена. К Њ И Ж Е В Н 0 С Т ВЗРИТИКА 1Уг. Ј. С-огјгс: ОВИ1{ Ј}а/1{апз/{од Ро/иоз/гуа. Карове §4атрапо „Шазтка Нгу. Кагауо8кт10§: 1)гиЈН \'а. 2а §гећ, 1899. 8*г. 1-8, 8-па. Сви досадашњи списи о Валканском Полуострзу, третирајућп питање о његову облику, слажу се у томе, да је оно најјаче разуђепо од три јужио-европска нолуострва и да је састављеио из два (по нространству, облику и клими) различна дела. Северпи, већи и континентадан, има облик трапеза, а јужни, мањи и нрнморски, личи на ромб. Г. Цвиј ић нристаје, да су те дескрипције (утврђене но картама) тачне, али оне, воли, не додирују баш главно нитање, које се састоји у овоме : 1. Које обалске тачке и који облици артикулације одређују облик Вадканског Полуоства ? и 2: У каквој вези стоје то карактеристичне особине обала са грађом и орограФијом планинских система на нолуострву ? 1. На основу својих сопствених проматрања (а не са карто) иисац је с разлогом закључио, да су за облик нашег нолуострва од иресудног утицаја двазалива: Медуански, где је подуострво најугпутнје и Солунско-ОрФански, којим је оно најдубље разуђено. Медуански прегиб и Солуиска разуђеност од значаја су: а) На трапсверсалпе димензије Б. II. Солунско-медуанска преглоданост (узииа), која представља обртну линију за облик нашег иолуострва, широка јо само 310 км., а права линија од Ријеке до ушћа дунавског, која одваја В. II. од труна евроиског, износи 1183 км.; б) Тако исто утичу на лонгитудиналне димензије. Највећа дужина Б. II., од Веограда до рта Матапана, дугачка је 946 км.; липија ' од моравиног ушћа до Солуна — 475 км. (половина нрве дужине), а