Nova iskra

ђРОЈ 5.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 137.

главу, са стране тела или наједно око, а управо чудновате су и спреме на цвету којим оне посипају инсекта оплодним прахом ; неке су од тих справа у виду шмрка као у авеадану и другим лептирастим цветовима, који посипају инсекта кад стапе на цвет и својом тежином притисне извесни део његов ; у других као неком полугом ударају прашнице одоздо или нри додиру инсектбм г

Из ово неколико редака можемо видети неисцрину мудрост и тежњу природе, да свему да онако опредељење како ће послужити главноме циљу целе органске природе : одржавању. Али иам се овде намеће питање: какве су то пршшке и мрћи које су нагнале и биљку и животињу да се прилагоде међусобно и једно за друго постану неопходно потребни ; шта гони инсекта да по-

I* прашнице одскоче и поспу инсекта оним својим оплод. ним прахом. Исто је тако мудро удешено и скидање цветнога праха са инсекта кад падне на други цвет да га оплоди. То бива влакнима или лепљивим соком на\жигу — а можда и још којим другим начином. Еад је овај циљ постигнут онда је излишно даље мамљење инсеката бојом и цветни листићи вену и опадају.

^ сећује само извесне феле цвећа, и најзад, каква је моћ нагнала биљку да расипа свој прах на разне згодне начине и њиме посипа инсекта, да га он разноси на други цвет и оплоди, служећи тиме једном великом циљу: упаиређењу фела укрттањем. На ова питања тешко је за сада одговорити, али она вазда остају велико и широко поље за размишљањ^ и у свакоме цогледу за дивљење,

Ч

СРПСКИ ПЕШАК НА ГАЂАЊУ (фотогр, снимили Аитоинјевић и Живковић).