Nova iskra

СТРАНА 136.

зкено и то, да се многи цвет оплођава јединствено посредовањем инсеката, Ово нарочито вреди за оне биљке које показују појаву дихогамије, о којој ћемо говорити мало доцније. То су први кораци за познаваае једне чињенице, која нам јасно сведочи неисцрнну мудрост природе. Међутим тек је за доцније доба (Дарвин) остало да ое још изближе позна узајамни одное између биља и ипсеката. Први корак оплођавању цветних биљака састоји се у томе, да ма једно зрнце цветнога праха (полен), које има у прашници, доспе на такозвани жиг који се налази на врху гучка. Где прашници стоје непосредно код жига, као што је већином у двополних цветова, ту ништа не смета оплођавању. Ма каквим спољним надражајем постаје у прашницима распуцавање (експлозија) и расииање цветнога праха; па пошто овога праха има веома много, а доста је да свако једно зрнце падне на жиг а тиме је оплођавање осигурано, то је сасвим јасно да ово може да буде врло лако и покрај мпогих разноликих сметњи. Али и ако има у двополних цветова довољно сигурности за само оплођавање. и ако оно доиста и бива у многобројним случајевима, опет је у току времена опажено, да је међусобно укрштање цветова са једнога стабла боље., јер се добија више семених зрнаца и млађа биљка снажније напредује него у првоме случају. Имамо да захвалимо Дарвину за исцрпне опите по овој ствари, а о којим опитима не може бити никакве сумње. Показаћемо једним примером качш је Дарвин поступио при тим опитима а сваки их може поновити. Шест укрштањем а шест самоопло1)ењем добивених семчица од биљке Ииомеје засађено је одм-ах по клијању парнона нротивним странама у два лонца и ударене су тачке једнаке дебљине око којих ће се биљке увијати. Пет од укрштених биљака расле су одмах у почетку боље него супротне самооилођене. Шеста је била слаба и куњала је неко време, али се доцније опорави и надрасте своје супарнике. После неког времена мерене су све биљке и на})ено је, да су укрштене биле дугачке 7 стопа а опе друге нешто мало више од нет. Мало доцније приметио је Дарвин, да укрштене биљке цветаше нешто раније и богатије него самоопло1)ене, а томе је одговарала и множина семена. Нарочито је значајна продукција семена у другом покол^ењу. ГГошто су укрштене биљке поново укрштане, а самооплођене поново оплођене властитим цветним прахом, произвеле су прве 121 зрнце (семчицу) а поеледње само 84. Сем овога нашло се у самооплођавању веома занимљивих појава, које се поглавито показују у томе, што је оно за многе биљке или право убиство или значи слабљење будуће генерације. Истипа је да неке самооплођене биљке дају пун број семчица, али су стабљике из тога семена слабе ; неке дају веома мало семена, али сасвим угину кад се оплоде својим властитим прахом, а међутим кад се оплоде прахом биљке исте феле папредују као што вал>а. Овој веома важној, чињеиици поклањало се веома мало пажње, а многима је она само једна неразумљива природна појава. Под споменутом појавом дихогамије разуме се факат, да у извесних цветова развијање прашиица и жига не бива у једпо време него у две периоде, и то у већине дихогамих биљака развијају се најпре прашнице па онда жиг.

Такав је цвет у своје прво доба мушки, а затим, у времену развијања жига, увену прашници и тада исти цвет показује прави женски карактер. Примера за ово имамо у обичном баштенском караифилу. Такви дихогами цветови упућени су једино на оплођавање с помоћн инсеката, иначе не могу бити оплођени, јер како би иначе могао доспети цветни прах са млађих (мушких) у старије (женске) цветове. То је само могуће ако га пренесу бумбари, пчеле и лептирови тражећи меда и ради тога прелећући са јоднога цвета на други, и тако оплођују дихогаме биљке. Ово се врло лако може доказати једним сасвим нростим опитом. Такве биљке треба покрити каквом танком мрежом кроз коју може да донре светлост али не могу инсекти, и оне доиста напредују као и обично, али немају семена. Ово је јасан доказ, да је за оплођавање дихогамих бшвака непоходно нужно посредовање инсеката. За нас је и оволико довољно да видимо колико су нам корисни извесни инсекти ; а да би нам слика била мало пунија навешћемо и засебно један род инсеката који нам највише пада у очи и често нас примамљује својом лепотом и шаренилом. Читалац ће и сам погодити да су то лептирови, деца цвећа и ваздуха. Инсекти и цвеће прилагођенн су једно другоме, упућени су једно на друго и управо су неизбежно потребни једно другоме. Лептирови иосебице неопходно су нужни за оплођавање биљака. Овде морамо да се упитамо : зашто лептирови лете па цвеће и какве користи има оно од њих ? Лептирови налећу на цвеће једно зато да у цвет унесу евоја јаја,, и да тиме осигурају храну своме будућем покољењу, а друго и поглавито зато, да из цвета посисају своју храну —- мед. За овај је случај и само цвеће спремно, оно је снабдевено мирисом који мами лептира, а сем тога блиста и најлепшим бојама, да му падну у очи. И на овој тачци посматрања ирироде морамо да се за тренут зауставимо. Колико не само мудрости, него и колико појезије лежи у овоме односу између цвећа и инееката. Цвет има у себи слатки нектар, кити се најлепшим бојама а то само зато да примами шарена лептира и друге инсекте, који ће наслађујући се разносити клицу живота, одржати фелу биљке и зато их она награђује најестетичнијим даром, пред којим ишчезавају сви дарови љубави свега осталога у природи што је у стању да воли. А они цветови којима ветар доноси оплодну клицу немају никад лепих боја, као нпр. траве, јасен, бреза, тополе, четинари и т. д. Познато је, да неке феле лептирова иосећују само извесно цвеће. Цвеће са узаним и дугачким цевастим чашицама могу посећивати само лептирови, јер они могу да својим дугим сисаљкама достигну до дна њихова, на пр. каранфил. Међутим је чудно што кичицу иосећују и лептирови и други инсекти па и ако се зна да њен цвет нема ни трага примамљивог и слатког сока. Лептири посећују биљке и преносе оплодни прах са цвета на други да би се тиме извршило онлођење и распрострле се дотичне феле биљака, јер су многе од њих јединствено упућене на оплођавање с помоћи инсеката; а сем тога и сама природа тежи да изведе укрштено оплођавање, јер оплођавање без укрштања само је на штету биљака. Веома је занимљив начин којим се оплодни прах пренаша на инсекта. т 1ас се прилепи за сурлицу, час на