Nova iskra

ОТРАНА 18.

И С К Р А

БРОЈ 1.

малене сељачке деце при обеду, побудила је у публици велико занимање. Истина, овому је занимању много донринео и сам предмет, јер свако радо гледа малу децу; ипак је и уметничка израда. достојна. Лепи су и његови портрети и слика Љубљанског Великог Трга. Г. Грилвц изложио је једну слику Намештај иобожњака, добро израђену али без уметничке вредности. П. Жмитек , који је учио у Петрограду код прослављенога рускога сликара Рјепина, младић је од којега се можемо надати лепим стварима, само ако буде марљиво наетавио своје науке. Остале свари одвише одишу ђачком атмосфером. Слике Антуна Кожеља одају доброга цртача. а колористички рад тешко ће коме годити. Фран Хорват изложио је, осим једнога портрета, баш красно израђену слику јела и пића. Слике Ивана Грохара пуне су топлих боја и слободног потеза. Много су побудиле занимања његове слике Наш Петар, која приказује сељачкога слугу, и портрет сликареве мајке. Лепа је такође црквена слика која приказује Исуса у јасној светлости, а испод њега народ који се моли своме Спаситељу. Ова је слика ваљана, макар да су некоја лица њена конвенционално намештена. Али су то истинске особе пуне живахности ; тамније боје приземља и људи прелазе вештачки у јасније СФере светлости, у којој лебди Спаситељ. Угодно утичу на гледаоце и неки пејзажи сликареви. Антун Гвајец велики је таленат за пејзаж. Његови су радови фино израђени, правилно цртани, боје лепо хармонизоване. Баш је красна слика расцветаног дрвећа обасјанога премалећним сунцем. Друга му је отмена слика Њега нема. Млада Римљанка седи на каменитој клупи у хладу густога дрвећа и сетно гледа у даљину преко језера, што се стере испод ње, очекујући свог драгога. Уметник се овде показао и ваљан портретиста. Врло лепа је пастелна слика Госиође Шантлове, која приказује плавокосо мало девојче. Кћи уметничина, Госпођица Ханријета Шантлова, изложила је неколико жанрских слика. Од ових њених радова нарочито се истичу: слика Жене у очи благдана иеру кухињско иосуђе и Бака ирииоведа својој унуци о давним временима. Слике даровите уметнице заслужују сваку позорност колико ради инвенције, толико и ради технике. Красна је слика Отона Рудолфа, која приказује Богородицу, којој се је затекло у помоћ несрећио женско чељаде. Позадина ове слике приказује се у вечерњој светлости, а лица у предњем делу осветљава подневно сунце, што је вредности слике на уштрб. Али су лица тако красна, израда тако сјајна, да се ова слика доиста истиче изнад многих других слика. Диван је и пастелни портрет двеју малих девојчица. Кнегиња Вреде изложила је: слику једнога ОФицира, израђену а11а 1;етрега, портрет једне девојке, израђен кредом, и портрет једне дувне, масним бојама. Ове слике одликују се тамним дном, од којега се одбијају лица са стране осветљена. Јосиф Грм приредио је пре неколико година изложбу својих слика у Љубљанском Музеју. Било је ту лепих ствари младога ученика чешкога сликара Брожика. Сада је послао само две слике, које ни по чему не одговарају надама које полагаху на њ и приређивачи изложбе и публика. Г. Тринко послао је неколико фино израђених пероцрта (Ее^еггеЉтт^еп), које одају даровитога дилетанта. Господа Јагер и Мис изложили су нацрте за своје радове од дрвета или камена у разним црквама (амвоне, жртавнике и сличне ствари). Од Мате Стрнена било је на изложби неколико студија, омањих радова, као што су нпр. слика једнога села,

коњ и крава у стаји. Особито је добра слика која приказује девојку где успут погнута притеже ципелу којој се одрешише тракови. Девојка је нешто јако напред погнута, знак, да је се баш у ходу зауставила. Велика слика истога уметника, која приказује ауотријског цара на коњу, реси ону исту салу у којој је била изложба. Врло је леп коњ, накојем јаше цар Фрања Јосиф , али мање је погодио сликар лице и начин јахања царева. И инкарнат у лицу цареву одвише је живахан. Напокон изложио је сву множину својих сгудија и нацрта сликар Рихардо ЈакоииК. Има критичара који у велике хвале даровитост овога уметника, која се јасно види у студијама његовим. Једна приказује Веслача — гле чуда! на салонској столици посве голога. Друга је Дервиш. Све остало, више од 20 слика, чинило се огромној већини гледалаца напросто шаренило. Тај је уметник импресијонист до крајности. Има ти на платну вазда шарених тачака све једна уз другу, а свака од друге боје; а тешко ћеш наћи оно место с којега би могао разабрати што приказује слика. Све су ове слике сами недовршени експерименти; боје и црте тако су нехатно набацане, да правога уживања нипошто не можеш имати од тих слика. Из ових података' лако је разабрати, да је била изложба почетпичка. Великих радова са знаменитим предметима готово и нема. Историјске слике није било ни за лек, а и неке друге гране сликарске уметности биле су сасвим недовољно заступљене. Много ствари било је недовршених, паје било међу њима и много студија ђачких или нацрта. Напокбн треба напоменути, да је било међу излагачима неколико дилетаната и простих занатлија који раде по шаблонима за своје муштерије. Ипак била је претежна већина радова достојна и за то се могу Словенци пуним правом подичити овом својом првом изложбом слика. Између вајарских радова некоји су црквени: кипови, распећа, једна мадона, анђели. Сви су ти радови лепи, али не могу претендовати, да их сматрамо другим нечим, већ само занатлијским радовима. ПроФани кипови — на жалост — нису израђени у бронзи или мрамору, него су модели из гипса, пластелина, воска, који чекају мецена да наручи њихово извођење. Радње А. Реиипа баш су врло красне. Изложио је два портрета: један славнога владике Сломшека, чија се стогодишњица од рођења славила прошле јесени, а други је допрсни кип једнога младића. Два барељеФа представљају Глазбу и Св. Цецилију. Знамените су две његове групе бораца. Једна приказу.је два младића, друга два одрасла човека. У првој је групи искрочио победилац десном ногом, а тело му је са набрекнутим грудима скоро хоризонтално; левом руком притискује свога нарца на тле; а испруженом десном као да брани себе од људи који тобоже јуре у помоћ побеђенику. Изражај лица. и једнога и другога врло је подесан ситуацији. Друга група бораца одликује се анатомском верношћу свих делова. Напокон ваља споменути и његов модел старцапросјака са унучетом, а такође и групу Адам и Ева иосле греха. Други одлични вајар је Иван Зајец, који је изложио осим неколико омањих радова и велику групу Адам и Ева. Модел је у власништву Љубљанског Музеја и приказује наше прародитеље, кад изгнани остављају рај. Красна су гола тела Адама и Еве. Ева скрушена од стида и кајања оборила је очи, а Адам привио своју другарицу десницом к себи, лева му рука виси о боку са стиснутом песницом. Лице му је намргођено; а на њему се чита упорност и чврста одлука, да ће у борби за живот бранити себе и