Nova iskra

БРОЈ 1.

СТРАНА 19.

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ.

своју другарицу. Зајец је изложио још и модел за Прешернов споменик о којем ћу доцније и нарочито писати. А. Прогар изложио је само свој модел за Прешернов споменик. Штета је што чувени уметник није изложио ниједне друге своје радње. Исто тако жалимо искрено, што ни други чувени вајар, Г. А. Гангл, ради сићушних интрига није изложио ниједнога дела свога мајсторскога длета. Ј. Бернекер младић је од једно 23 године и учи у Бечу. Његови школски радови одају врло даровитог уметника. Изложио је два допрсна портрета врло лепо моделована. Б. Погачник послао је два рељеФа и две вазе. Једна од ових ириказује похотнога Фауна који трчи за бегуницом дражесном нимфом . Ј. Залар изложио је два рада: једаи призор из романа Сјенкјевичева (СЈио уасНз ?), наиме дивскога слугу Међеда (Цгвиз) који у цирку заврће врат силному бику, на којем је привезана његова господарица, осуђена као и он на смрт у цирку. Други је рад симболична слика Време. Радови с-у добри али не и сасвим оригинални. Још је заслужан помена дрвени застор, студија Ј. Цесара, која је ради вештачке израде набора побудила занимање у свих посетника изложбе. Изложба је била отворена од 2. септембра до 15. октобра 1900. год. Посетише је у ових 6 недеља преко 5000 људи. Из Трста и Цеља родољубиви пријатељи уметности дођоше засебним возовима. Хрватско уметничко друштво позвало је словенске уметнике да изложе своје радове и у Загребу. Оловенски су се уметници одазвали овоме позиву драге воље па су тако изложени најважнији радови од 10. дец. у Загребу. Репродукције некојих радова донесоше Сарајевска Нада Загребачка Просвета и Живот. Будући да су ове новине приступачне бар једноме делу Срба, могу тако из поменутих новина бар приближну слику описане изложбе датворити.*) Љ убљана. проф . Рајко Перушек. /Будека ерећа — Кажа за одрасле ■ ош у иочетку људског живота на Земљи обратише ' се људи боговима и мољаху: »О силни Богови! Погледајте како смо несрећни и напуштени! Смилујте се на нас и поклоните нам Срећу." Богови. од увек милосрдни и наклоњени људима, примише ову молбу и поклонише људима Злато. Ах како је било светло, ка.ко ли одблескиваше ! И људи га почеше тра-

*) Предузеди омо већ потребне кораке да бар неке од ових олика донесемо и у Новој Искри. Уредништво „Нове Искре".

жити и добијаху га. И спуштаху се у црна недра земљина, па их разриваху без милосрђа; и ронише до пешчаног тла дубоких река, срећни и задовољни што га и ту налажаху. Али они од љ^дј! што беху расипни и разметљиви растурише злато своје, а други, разумни и увиђавни, сачуваше га и прикрише. И разметљиви осиротеше те се разумнима и увиђавнима понудише за слуге и робове. И после овог дигоше се на штедљиве, и од тада отпочеше убијства и разбојништва на земљи. Рањени и самртници болно су јаукали и стењући проклињали богове. А вечни богови, велики у својој милости, праштаху људима и, видећи зашто су људи несрећни, послаше међу њих Љубав. И од тога часа наступи на целој земљи мир и блаженство, и у људским срцима процвета слога и љубав те се људима земља учини лепша и слађа од Раја. Сва завист, мржња и свако зло ишчезоше и заборавише се сасвим. Све теготе и незгоде у животу учинише се лакше од листа ружина, те их људи подносише с усхићењем, смејући се и радујући бескрајно. Али то блаженство" не 'потраја дуго. Међу људима се појави борба око жена, а међу женама око људи. И одмах после љубави дође завист и суревњивост, мучење и страдање, а са њима преступ, порок и грех. И друг је био устао на друга, и брат на брата, па и читав народ ид§ због тога да уништи и истреби други народ. А богови пуни саучешћа према људима и пуни љубави, потресени злом њиховим, послаше им Мудрост. И кад она дође почеше се људи удубљивати у се и уклањаху се и избегаваху један другога. Стадоше у усамљености изучавати суштину свега што је око њих, и својим слабим али неуморним духом продираху у тајне великих појава природних. И у њиховим се душама заметну сазнање о свему. Почеше сумњати у своје бесмртне богове па чак и у корист и циљ самога живота људског. А за то и постадоше несрећнији него што беху икада дотле. Јер сада не управљаху више своје молитве вечним боговима.. Не молећи их ни за што, често су само погледали умиим очима својим у плава небеса и забринуто климаху оседелим главама својим. А мудрим боговима сажали се и опет на ове беднике — »паметне људе к — што беху несрећни ради сазнања свега, па у превеликој љубави према Земљи послаше међу људе Глупост. И шта би? Међу људима се нојави од тада срећа и никад их више не напушташе, а и Глупост нађе стално обиталиште међу људима. превео Јеша.

ИРЕЉА.