Nova iskra
БРОЈ 1.
СТРАНА 17.
Репић у Бечу, Јаков Жнидар у Бечу. Покрај тога наведен је у изложбеном списку и архитекта Г. ИванЈагар у Бечу. Највеће признање стекао је у стручшака (бидо цравих било уображених, што ја нећу да пресуђујем) Фердинанд Весел, који је изложио 27 слика што веНих што маших, Предмети су његових слика већином пејзажи, као ; Пз млетаћке Словеније, Дебелчев млин, Оело, Кућа, II а поникви, Которска Лука, Пз Камничанскога Погорја. Друге су жанр-слике: Слепи миш (дечја игра), Пре венчања, Домаћа забава. Некоје су онет из „мртве природе" (вШ1ећеп, па!иге тог!е), а некоје портретне студије као: Римски прелат , Крањица, СловеНка и друге. Све су ове слике изведене масним бојама. Иекојеизмеђу старијих слика студије су из доба његова учења у Минхену (Витез, Пролетарац). Бојајетамнија од боје млађих радова. Старије слике рађене су у радионици, док су млађе рађене по начину р1ет -а1г-иста. Боје потоњих, истина, пуно су сјајније, али зато и много воденије, неизразне, контуре мекше, али зато и нејасније. Свакако би желели, да су боје нешто гушће, светлост мање бледа, црте нешто изразитије. Највећа му је слика Смиловање, која приказује рањена војника ког дворе две милосрднице у простору, гато га слабо осветљује ватра на огњишту. Лепа је такође слика Љубав, али је штета што су јој боје одвише размазане. Највихне се публици свидела жанр-слика Слеии миш. У тој слици играју деца у одаји у коју, о зимњој вечери, допире бледа месечева светлост која се одбија од снега што напољу покрива земљу. Занимљива је такође и слика римскога прелата. Антон Ажбе изложио је само једну слику Црнка. Овај је рад био стекао признања и од Минхенске критике.
С. РОКСАНДИЋ.
Образ црнке одбија се сјајно од тамне позадине. Особито Фина је израда и најмањих делића кожуховине, у коју је црнка одевена. Иван Валиотић изложио је само један мали портрет свога пријатеља. Из овог рада не може се одсечно судити о његовој подобности. Свакако је даровит младић, што је посведочиО својим илустрацијама за разне књиге. Ивана Кобилица иослала је неколике радове у којима је цвеће и воће особито фино израђено. Портрет бискупа Стросмајера одличан је рад. Владика седи у наслоњачи као да се разговара с неким пријатељем ; ту нема никакве театралне позе, све је природпо, иа и лице је добро погођено. Слике Полети и Парижанка представљају најтачнију израду сваке ситнице; уза све то, што су слике израђене у р1етаЈг-у, ипак су боје иуно гушће него ли у сликама других модерних сликара којима импонује једино светлост, а не сам предмет слике. Госпођица Кобилица уме сиајати ефекте светлости са истицањем сликанога предмета. Највише се приближује модерним радовима слика која приказује девојке како стеру и глачају рубље. У овој слици особито је светлост еФективна. Г. Иван Франке изложио је неколико нацрта из времена свога боравка у Китај у. Ове су цртице потпуно актуалне, макар да су рађене пре двадесет и пет година. И портрети његови, сви из старијега доба, сведоче да уметник зна добро погодити предмете и да се, уз то, обазире и на минуциозности. Сликарска израда некако је укочена. Г. Мате Јама изложио је слике: Госиођица, У сумраку, Властелински иудар, Бака, Сељанка, На тргу, За | обедом. Особито ова последња слика, која приказује троје
СНОМЕНИК КНЕЗА МИЛОША ВЕЛИКОГ У КРАГУЈЕВЦУ.