Nova iskra

СТРАНА 20.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ I.

)\кварелк

XII амрзло убого село... Беле се тршчани крови, А студ притисла земљу и мрак све већи пада; Под снегом јаблани дршћу као спутани старци, Тихо и боно цвиле, један другом се јада, А ветар јецај им носи преко колиба мали', И буди уморне људе што су под бедом пали. А сред бескрајног неба блиста се Христова звезда, И са висина рајских певају анђели свети : «Слава на небу Богу, а доле, међу људма...» И реч издахну задња. А Беда што с ветром лети Запева страхотну песму јављајућ рођење Спаса, И бедно задрхта село од њена пуста гласа. XIII Једро полегло класје, клонула висока трска; Слабачак посрће ветар, трава се повија мека, Поврх уморних птица шуме сањиве брезе, И овце са брега слазе и тиха чује се блека; А Запад у ватри гори и сунце за брда тоне, И орли широким крил'ма беле облаке гоне. А сенке на земљи расту, и кб стражари ноћни Тихо, опрезно газе кроз немо и пусто гробље; Под сваком стопом њином цвиле тисуће сужних, У ту тамницу мрачну Смрт гони своје робље. Силници с беднима леже, с царима просјаци худи, Збацивши земљаско рухо овде су прави људи. Д. Ј. Димитријевив..

ЖЕНСКИ ТИПОВИ ТУРГЕЊЕВА — СТУДИЈА*) —

) д снажних утиоака, које је на мене имао генијални Тургењев овојим делима, покушавам ево да у овој краткој студији, боље рећи реФлексијама, изнесем своје мишљење о оној важној тачки у делима Тургењева на коју је, изгледа, и он сам обратио највећу пажњу: да изнесем своје мишљење о женском типу, о »руссков жешцинЉ.® И заиста, пажљивије успоређујући главне јунаке и јунакиње, пада и нехотице у очи : с каквом је нежношћу Тургењев обрађивао до најмањих ситница женске типове у својим делима. Какве им је велике и племените идеје досуђивао, какве су велике жртве подносила та нежна и слаба створења! И — за Дивно чудо ! — као да у њима беше веће енергије и истрајности, већег одушевљења за ствар којој су се свом душом одавале, јер оне изгледају велике, готово гигантне, а јачи пол тако слаб и нејак! — Ја ћу се постарати да то у свом даљем излагању и истумачим и докажем. *) Читана на свечаној седници Српског Академског Друштва у Петрограду, 26. новембра 1900. године.

У свима делима Тургењева налазимо веома интересан Факт : непоколебљиву стабилност у изношењу женских карактера. Ја се овде нећу упуштати у оцену сталности његова целокупног рада (јер ми то и није предмет), ма да су га у његово време укоревали разни критичари, што мења једном већ изабрани правац. Неће бити излишно ако овде изнесемо један пасус из »Предисловин автора кт. собраниго романовтћ, 1880. года® што га Тургењев упути својим критичарима: »На против, мени се чини да ми пре треба пребацивати за сувишну сталност и тако рећи нескретљивост мога правца. Писац »Руђина« (1855. г.) и писац »Новине® (1876. г.) један је и иоти човек. У току свега тог времена ја сам тежио, у колико сам могао и умео, да непристрасно иредставим и изнесем као праве (»надлежапџе®) типове и оно што Шекспир назива: »Ше ћос1у апс1 ргевзиге оГ Ите® (слика и утицај времена), па и ону тако брзо променљиву Физиономију руских људи културнога слоја који је већином и био предмет мојих посматрања." Ну поред тако јасног одговора, сетимо се само, какву су буру подигли у друштвеним редовима »Оцеви и деца«. На Тургењева се осипаху громови нападања и негодовања. Шта више окривљавали су и »Современикв«, чувени тада лист, на којем је, поред Бјелинског, Некрасова и других. радио и Тургењев. На те је нападе одговорио »Современикљ« у својој 6. књизи за 1861. г.: да је са Тургењевим прекинуо све односе. »Мм разошлисв®... Омладина се нађе највише увређена појавом »Оцева и деце". Она је с презрењем одбацивала од себе све оно што су јој приписивали, а о чему она није ни мислила. Њу је раздражавало, што је оштро око великог уметника умело да открије и оне њихове најскривеније и најтамније мисли које су у њиховим мозговима биле тек у зачећу. Огромна маса руских студената у Хајделбергу потражи од »Нихилисте <( објашњење: шта је хтео тим романом и какав му је циљ био ? •— Тургењев је нарочито допутовао из БаденБадена у Хајделберг да пред »гомилом својих тужилаца" (како вели Венгеров) да тражеио објашњење. »Цртајући Фигуру Базарова, ја сам издвојио из круга његових симпатија све што је уметничко; ја сам га одарио оштрипом и грубошћу, али не са глупом жељом да увредим младо поколење (!), већ просто на основу посматрања мога иознаника доктора Д. и лица њему сличних® вели он у својим јДитературнвш и житевектн воспоминашн". Појава „Новине" као да је имала циљ да колико толико задовољи незадовољне, да стиша младе духове додељујући своме јунаку јасније, племенитије идеје које су се у почетку седамдеоетих година испољиле у омладини кретањем в у народ® и социјалистичком пропагандом. Велики песник и ту беше лоше среће... И опет поток грдње и презирања свега што је носило његово име! Алп 1етрога иш1;ап1;иг! Сетимо се празничног руха Москве и Петрограда 1880. године за време Пушкинских Дана. Онакве почасти, онакве овације ретко је који од смртних доживео. Називи: „нихилиста®, »западњак" — тада, су замењени називима: »генијални уметник®, „велики песник земље руске". Али ја и сувише скретох. Као што већ напред рекох, ја се не ћу упуштати у оцену целокупног рада, не ћу разматрати, дали је Тургењев у току литерарнога живота мењао своје принципе и иолитичка уверења. Из свега тога ја ћу узети само једну јединицу која као да је најсталнија, јер се најмање подвргавала разним пертурбацијама, и као да је део ненрекидног ланца, у којем су сви беочузи подједнаке величине и каквоће