Nova iskra

СТРАНА 26.

Н О В А ИСКРА

ВРОЈ 1.

Тако ретком грађанину, државном службенику, нроФесору, научнику, нека је слава, а његовој поштеној души нека Бог удели у рају насеље! * * * Милутиновићев рад може се поделити на две периоде. Једну обухвата онај рад који је вршио као званичник Министарства Грађевина, у коме је знање своје примењивао и као инжињер и као архитекта. Други период чини његов рад у проФесури Велике Школе. Општа је црта у оба периода: Милутиновићева тежња, изнесена и пером и цртаљком, да утврди и прошири у српској црквеној' архитектури употребу старих српских облика, и да у опште отвори воље и разумевања за стару српску уметност по свима гранама њеним. Као инжињер учествовао је у првом трасирању железнице у нас; као архитекта пројектовао је цркве у старом српском слогу, и саставио је, за упутство другима, обрасце за веће и мање цркве по српским градовима и селима. Као инжињер и архитекта служио је својем послу са пуно љубави, преданости и разумевања. Као проФесор Велике Школе тежио је у предавањима својим за највећом јасношћу и одређеношћу. Живо је ученике своје упућивао на тачност, простоту и истинитост у раду и истицао је сваком приликом високу и важну улогу уметности у народној култури. Одушевљење за сазнавањем и изучавањем старе српске уметности, ради њеног оживљења и примењивања данас, одвело га је, да заједно са нроФ. Валтровићем предузме тежак и трудан посао снимања и описивања српских уметничких старина. Посао тај ни у пола није свршен; али се Милутиновић надао у новом веку по ново отпочети посао; да ће снимити до сад још не испитане старине, и цубликовати већ проучене. Милутиновић није био те среће да су му сви пројекти остварени. Тако је н. пр. на артији остао нацрт његов за нов иконостас у великој Смедеревској цркви. Оскудица у новцу сметала је извршењу његову. Општа су обележја Милутиновићевих архитектонских радова : простота, природност, смишљеност и сразмерност. Ово није прилика за њихово ређање, и ако би занимљиво било показати колико се карактером својим поклапају са одличним духовним особинама Милутиновићевим, изнесеним у разним приликама друштвеног јавног живота. Милутиновић је радо слушао иесму и свирку. Често је и сам певао, и жалио што сам није знао свирати у који инструменат. Волео је пристојну шалу. А на подесну шаљиву реч или слику, могао се насмејати грохотом, До суза. Милутиновић је био отворена карактера. Био је искрен друг и пријатељ. Из учешћа у туђем послу радо је обавештавао, саветовао и упућивао, као пгго је, ако је потребе било, и оштрије исправљао и карао. Радовао се свачијем успеху и напретку и уживао је у тековинама стварним и духовним, које се тичу опште користи српске. Као члан једног хуманитарног друштва у Београду, он је дужности своје вршио са великом збиљом, савесношћу и преданошћу. Веома је радо разговарао о великим, светским историјским догађајима, посматрајући их са разних гледишта, и као чињеницу како у општем светском развићу, тако и у судби појединих народа. Живо је пратио и данашње историјске појаве и међународне односе, па је из њих стварао себи основне и поуздане погледе за даље развиће њихово. Од оца и матере своје наследио је живо и добро познавање новије српске историје. Искрено учешће у великим иолитичким и другим тековинама српског народа у нрвој трећини прошлога века, побудило је Милутиновића, да историјске списе оца свога прештампа али са објашњењима, која читалац тешко може да нађе сам. Тежња му је при том била да у објашњењима својим читаоцу пружи све што би могао само великим трудом себи прибавити из знатније збирке књига. При раду свом имао је поглавито и оправдано у виду велико коло неучених читалаца. Та похвална опширност и јасност карактерише и друге стручне радове Милутиновићеве, писане за школу или за ширу публику.

Поред Науке о грађи, писао је за ширу публику у повременим списима или новинама крититичке оцене уметничких радова наших модерних, сликара. Њима се ширило познавање вредности и важности уметности у културном животу једпог народа. У тим оценама Милутиновић је најпре тежио да читаоцима прибави, достави мерило за разумевање уметности. Милутиновић је био широког и свесног погледа. Озбиљно је схватао положај свој и као човек и као званичник. Тачно је вршио дужност своју и претпостављао је свакад другим захтевима., личним или друштвеним. Учећи се у Немачкој, — у Пруској и Баденској — заволео је тамошњу тачност, поузданост и преданост дужности, као и основаност и опрезност у раду, те се паштио да се свега тога придржава и сам у сваком послу своме. Милутиновић је по мислима и делима својим, по језгри душе своје, био свачији искрен и отворен пријатељ; искрен и истинит учитељ. Вазда је био готов саветовати и упућивати на добро. Сваког поштеног и ваљаног сурадника на друштвеном напретку поштовао је и ценио, и потпомагао и речју и делом. И мислима и делима више је радио за општност но за себе. Да ли му се то признавало и хоће ли му се признавати, о томе он бригу није водио, уверен будући да ће овака добра мисао и свако добро дело његово наћи земљишта за напредовање, а у томе је он осећао своју најмилију и најславнију награду. В.

Открико споменива Кнезу Милошу Великож у Гимназији Кнеза Милоша Велнког у Крагујевцу Од велике су вредности за национално и морално васпитање народа народне светковине. Народне су светковине веома подесне прилике, кад се у народној средини изазива жива успомена.на велике догађаје из прошлости и народне великане, који су нам најбољи пример како треба живети и на кога се треба угледати, па да и потоњи нараштаји одуже дуг Отаџбини и да задуже Отаџбину. Значај народних светковина културни су народи одавно увидели, па су их увели и у школе; народне су светковине постале школске светковине Школска светковина, од особите впедности по народно васпитање у најширем смислу, у нас јесте Св. Сава, којј ^, се у нашим школама прославља од 1840. год. Ну, осим Св. Саве, било је у нашим школама каткад и ванредних светковина као на пр. кад би понеку школу посетио понеки владар. Овакве су светковине биле ређе, али су и оне биле значајне, јер се у таквим приликама подстицала љубав школске омладине према узвишеним личностима и преставницима државне мисли. Можда најлепше светковине ове врсте забележене су у књизи Гимназија Кнеза Милоша Великог од ЈБубомира Протића и то: посета Кнеза Милоша Крагујевачке гимназије 17. децембра 1835. г. и посета Кнеза Михаила 16. маја 1840. г. опет ове исте школе. Много доцније, у нашој најближој прошлости, почеше се уводити поједине народне светковине и у школу и то баш у Крагујевачкој гимназији, која је а1та та1;ег наших средњих школа. 0 Цветима 1896. г. иницијативом директора Крагујевачке гимназије држао је пред свима ученицима у школској дворани, после Службе Божје у цркви, Г. Мих. Ђорђевић, проФ., предавање 0 Цветима и сриском ослобођењу у којем је истакнут значај овога светлог дана у српској историји, и изнесен као узор за угледање рад српских великана који су извој евали слободу српском огњишту, маленбј, али милој Србији. Овај први почетак усвајања народних светковина за школске светковине почеше уводити и по неке друге средње школе наше, али се још и после овога није могло рећи да је то било по плану у погледу њихова, дидактичкога извођења у школи. Школске светковине морају бити саставни део наставнога плана, или можда тачпије: моћно средство васпитања у ужем смиелу