Nova iskra

ВРОЈ 1.

НОВА ИСКРЛ

СТРАНА 27.

као год и допуна историјске наставе у школи. Покушај за ово носледње учињен је опет у Шумадији, кад се 1898-99. шк. године отпочело са увођењем народних светковина у народне школе у Крагујевачком округу. па то почело ширити из Шумадије и даље по народним школама у окрузима Моравском и Крајинском а у последње време и у Београду. Има изгледа да, се при овоме, како је за сад, не ће остати, већ да ће се из године у годину овом преважном школскстм нитању обраћати све већа пажња, јер б школским се свечаностими расправљало и у конФеренцији школских надзорника, која је ове школске године одржата у Веограду.

Необична школска свечаност, какву ретко да доживи и која школа у других народа културних, беше у Гимназији Кнеза Милоша Великог 17. децембра нр. године баш на дан кад је пре 65 г. кнез Милош походио ову школу и био на испиту у III и IV граматикалном разреду. Овога истог дана прошле године откривен је споменик заштитнику ове школе, Кнезу Милошу, ко;ји му је подигла сама гимназија. Из захвалности је подигнут овај споменик који ће подстицати школску омладину и наставнике да се сећају творца Нове Србије, да се угледају на њ и »да се ревност у њима жертвовати силе своје виншм целима не само побуди, него и кроз цео живот одржи. с( Чини се да је оправдана нада да се неће заборављати »кад се по леној Шумадији разлегао пуцањ гарабина и водила очајиа борба на живот и смрт, и да се баш и у том времену, кад се радило на ослобођењу, бринуло и о школовању," како се то истиче у напред споменутој књизи. Кнез Милош је онај који се у најкритичније доба највише борио за ослобођење на живот и смрт, па се и тада бринуо о школовању и основао прву српску гимназију, која сада носи његово име, па му и сноменик подиже. Лик Милоша Великог подсећаће и ученике и наставнике на крваво доба које је донело златну слободу и озарило српску просвету, захваљујући неустрашном борцу Кнезу Милошу Великом. А ми ћемо сад да упознамо своје читаоце са током ове ретке школске прославе, свечанога открића споменика Кнезу Милошу Великом. * * * 17. децембра 1900. г. освануо је град Крагујевац у свечаном руву, беше окићен српским тробојкама. На гимназијској згради вила се такође српска застава, а у њеном коридору беше сва војна музика шумадијске дивизијске области. Величанствена ова школа, која, се одликује иримерном чистоћом, намештајем, свима потребнијим училима, богатим и уређеним збиркама, чињаше се као да само ишчекује своје миле госте и редовне и ванредне. У 8 часова беху се у њој искупили сви ученици и наставници, и ускоро одоше у Нову Цркву на свету Службу Божју, откуда се вратише у 9 / г часова. Пространа и дивно урешена дворана брзо се напуни отменим гостима, .махом негдашњим ученицима ове гимназије, међу којима беху и изасланик Његовога Величанства Краља, пуковник и ађутант Краљев Г. Мих. Кумрић, министри просвете и привреде: Г. Г. Павле Маринковић и Душан Спасић, као и неколики гости из других градова (Београда, Чачка, Ниша и Смедерева). У 10 часова отпочела је свечаност у дворани према овом програму: Водоосвећење, које су извршили два протојереја са два ђакона. За овим је ученички хор отпевао Краљеву Химну, па је онда директор гимназије држао леп говор у којем је изнео велике заслуге Милошеве за народно ослобођење и српску школу, и при свршетку говора откривен је споменик, после чега одјекну у дворани трократно „слава, слава, слава ! !( После краће почивке ученици отпеваше Химну Милошу Великом, коју је нарочито за ову прилику саставио Драг. Радосављевић, проФ. приправник а комионовао Душан Јанковић, учитељ иевања. Кад је довршена песма, прочитао је Г. Министар Просвете два ука.за, којима је Његово Величанство Краљ одликовао директора гимназије, Миливоја Симића (орденом Таковскога ј Крста IV ст.), ЉубомираПротића, проФесора и Симеуна Рок-

сандића, учитеља цртања и вајара (орденом Св. Саве V ст.). За овим је настало полагање венаца, којих је било осам (Краљевске Владе, Министарства Просвете, Гимназије Кнеза Милоша Великог, Више Женске Школе Кнегиње Љубице, Основне и Грађанске школе у Крагујевцу, Општине Крагујевачке и певачких дружина у Крагујевцу „Шумадије" и „Милоша Великог.® После овога биле су у програму две декламације и две песме, које је отпевао ученички хор. Вреди да је једну декламацију „Кнезу Милошу Великом® саставио опет за ову прилику Драг. Радосављевић, проФ. приправник а другу »Српски ђаци Кнезу Милошу Великом" негдашњи ученик ове гимназије, Димитрије Димитријевић, слушалац филосоФије у Београду. У 12 часова завршен је програм свечаности, пошто је директор захвалио Њ. В. Краљу што је благоизволео послати својега заступника а потом Г. Г. министрима, присутним гостима и негдашњим ученицима, који се сетише своје школе у којој су учили, те или дођоше на светковину или послаше телеграФске честитке поводом овога славља. ТелеграФских честитака приспело је више од стотине.. У вече је био сјајан банкет, који је приредила крагујевачка општина, на којем беше преко стотине гостију. Да кажемо неколико речи о самом сноменику Кнезу Милошу Великом и о сиоменици , коју је гимназија објавила овога дана. Споменик је израдио Симеун Роксандић, учитељ цртања у истој гимназији и вајар. Он нам представља Кнеза у природној величини а у богато везеном свечаном оделу. До колена му се пружа долама, на којој су по грудима поредани многи ордени страних владара, међу којима је и орден Султана Махмуда II, који је Кнез добио кад је потврђен за наследног кнеза српског. Преко доламе је израђен плашт, који је под вратом закопчан а спушта се у наборима чак до постоља на коме је статуа. Кнез Милош је изведен у мирној позитури, на десну се ногу ослонио а леву је напред мало испружио ; горњим делом тела приметно је окренут у десно. Глава му је погнута напред, лица је замишљена; у десној руци држи калпак са перјаницом а левом је ухватио за балчак богато украшене сабље. Статуа ириказује кнеза у педесетим годинама живота таман како је изгледао када је стварао ову гимназију. 17. децембра издала је гимназија, као споменицу на овај дан открића споменика, књигу: Гимназија Кнеза. Милоша Великог , коју је израдио Љуба Протић проФ. Књига износи 17 штамп. табака вел. 8° на финој хартији и стаје два динара. У почетку је књиге посвета : Сени Кнеза Милоша Великог и слика сиоменика. Судећи по спољашности рекли бисмо да се и овом књигом гимназија достојно одужила своме творцу. У осталом, стручан суд о овој књизи неће изостати тим пре што, како се види из претходне речи, писац претендује као да би ово била историја целокупне Сриске Гимназије. Да ли је то у збиљи, и ако јесте каква је, видеће се кад критика буде рекла своју реч. Свет.

Драгутин Милутиновић, проф. Вел. Школе и архитекта. Проговорено је опширније у заоебном чланку. Дон-Кихот ОД Манче. (Сдикао А. Шретер). — Како се мирни и повучени Дон-Кихот од Манче опремао за борца и заштитника <( понижених и увређених", за иравога Дон-Кихота показује нам ова олика која се убројава у најбоље по замисди и изради овог предмета.