Nova iskra

СТРАНА 28.

И О Б А И С К Р А

БРОЈ 1.

Битољка. (Сликао проф. Ст. Тодоровић). — Шаљемо ње-, зину олику у орпске домове којима оу овакви гооти увек драги и миди. Кад буде причада о јадима својим и браће овоје, ту ће, у тим домовима, наћи најискренијег оаучешћа и најиокренију оузу, јер је оестра Битољка крв крви наше, део теда нашега. Из царетва бајке. (Сликала Софија Конер). — Да ли су њих две из царства бајке или им она књига казује што о том царотву ? Пијанци. (Сликао Д. Велаокез). — Донооећи ову олику, која има разна имена, а међу ооталима и (( Вассћи8» и а 1оз ћоггасћов" (пијанци), ми ое само одужујемо општем укусу који данас у публици преовлађује. Као што у филооофији има различитих погдеда и праваца, који су чеото пута само последица великог утицаја појединих личнооти, и као што ооцијалне науке чеото пута, променивши битну полазну тачку, имају различитих праваца, иото је то тако и у уметности. Различити погледи на природу и човека доносили су собом и различите правце у уметности у опште, па и у сликаротву на по се. Сетимо ое оамо речи, као што оу: идеадизам, клаоицизам, натурализам, реадизам, импреоионизам и т. д. па ћемо одмах моћи појмити и мноштво различитих праваца у уметнооти. Додајмо томе још и то, да данас у оликарству може преовлађивати цртеж, сутра колорит, а осим тога и композиција, па ћемо комбинацијом добити још већи број праваца. Наоледивши традиције XVIII в., XIX век је имао да те традиције не само преживи, него да многе друге правце роди и прогута, баш као оно грчки бог Кроноо. Ну ипак, последње деценије XIX в. оотале су у главном верне начелу и правцу натурализма. Баш са овим правцем стоје (( Пијанци 8 и њихов творац Веласкез у тесној вези. У свету је чудновата игра судбине. Шпанија, чији је син Велаокез, беше у XVI в. на врхунцу овоје политичке моћи не само у Европи, него и на цедом овету. Главно дедо и израз њене националне културе из тога доба оотао је још и данас, познат под именом Језуитизам и Језуити. Редигиозна екотаза беше потпуно преотела маха над разумом и Фантазијом ; оав свет тражаше оамо опас души својој једино у екстатичној молитви Богу. На пољу уметнооти преовлађиваху странци, поглавито Тадијани и Холанђани. Међу првима беше ведики Тицијан. Тек после ове страначке поплаве, а почетком распадања велике Шпаније, појавише се велики уметници на овима пољима, од којих нам се треба сетити Сервантеса, Лоие де Веге, Калдерона де ла Барке, Мурила. и др. Али појавом ових људи ми ое налазимо већ у XVII в., коме и Веласкез припада. Веласкез, који је на крштењу 6. јуна 1599. г. у Севиљи добио име ВЈсдо, зове се по шпанском начину пуним именом 01е§о КодпЈЈиег <1е 8Шга у Уе^агдиег. Као син једног адвоката у Севиљи сиремљен је за научника, ади чим се код њега показа велика воља за одикање, дадоше га у школу код Нехтега е1 уејо, код кога не оотаде дуго, него пређе у школу код Расћесо. Овај, упознавши ванредни дар код Веласкеза, тодико га заводи, да му даде и своју ћерку за жену, и ако Велаокезу беше тада тек 19 год. У Севиљи је Велаокез студирао дела старијих и сувремених оликара, међу којима беше и КШега; ади гдавна одлика Веласкеза лежи у томе, што ое он од почетка предаде студији природе и живота, која га управо и начини тако ведиким мајстором Из уског круга Севиљског крете се он први пут 1622. године у Мадрид, где се' први пут познаде са Тицијановим делима. Вративши се у Севиљу беше 1623. године позван на двор шпанског краља Филипа IV, где је имао да проведе пуних 3 6 година, не удаљујући се из непооредне близине краљеве, осим кад то државни послови налагаху.

Ту се на двору позна и са Рубеноом, који је Велаокеза и покренуо на пут у кдаоичну Италију, где он проведе непуне две године проучавајући Тицијава, Микеланџела и РаФаела. Његов велики дар не поддеже ни овим јаким утицајима, те остаде и даље онај исти који је и пре тога путовања био. Још мање је могла Италија на њега утицати приликом другог његова путовања које трајаше око 2 '/ 2 године, а које је он за време од 1 648. до 1651. г. извршио. Посде овога времена он ое из Шпаније никуда не удаљаваше, те у Мадриду 6. августа 1660 г. и своју смрт дочека, и би са великом помпом сахрањен. Велаокеза називају Шпанци о потпуним правом (( краљем натурадизма". Нема данас ни једног уметника који не би зажелео да има ону моћ над кичицом и бојом коју је Ведаскез имао. Исто тако нема ни једног међу старим одикарима, који је на модерне сдикаре тако интензивно и тако дуго могао утицати као Веласкез. С обзиром на савршенство модерне технике, овим је довољно доказана величина Ведаскеза. На радовима Веласкезовим хтедоше раздиковати три некакве епохе; али дични дар, који је тако јак и велики, као што у Веласкеза беше, код кога се између јучерашњег и данашњег дела велики напредак и непрестано усавршавање показује, не допушта никакве поделе нити кдаоиФиковања. Ми смо упућени на посматрање оваког појединог деда за се. У опште ое може само толико рећи, да је Веласкез у своме млађем доба тежио да постигне свој натурализам јаким, пастозним и широким потезима кичице, употребљујући при томе топад тон, у коме мрка боја преовдађиваше; примењујући јаке оенке шпанскога поднебља и студирајући покрете и изразе овога модела до најмањих оитница. Доцније обрати своју пажњу на ваздушну перспективу, како у сдободном тако и у затвореном простору, а од које много зависи представа контура и сдагање боја. С тога и Веласкезов тон постаде светлији, а представљени предмети и личности сдободнији и овежији у својој појави. Оолањајући ое оасвим конзеквентно на овај начин, поче он доцније овоје слике тако радити, да набацане боје на пдатну изблиза посматране не дају никакву јасну и одређену слику; али, оа извесног срачуњеног одстојања гледане, ове ое боје слажу у једну чаробну цедину дајући нам тиме изврсне сдике. Разуме се, да се овим иачином може послужити само онај уметник који облике предмета и Фигура до најмањих ситница познаје и њима потпуно влада. Многобројни су уметнички радови Ведаскеза, а поглавито у портретима, које је Веласкез по жељи краљевој радио узимајући за предмет све краљеве сроднике и остаде дворане. Ну, о томе, \ као и о другим његовим радовима, проговорићемо другом приликом. Слика, која је у овом броју, из ранијег је времена, те с тога п има у себи ове оне одлике које карактеришу Ведаскеза у ранијем његову доба, карактеришући још боље и сам натурадистички правац. Носматрајући ову сдику пада у очи, што је сам Бахус предотављен на оаовим другп начин, него што смо навикнути да га на олици видимо. Бахуо је обичан мдадић, који подунаг оеди на једном бурету у кругу некодико Шпанаца из проотог народа, којима он пружа пиће. Колико је природности и истине на лицу и држању сваке од ових Фигура. Како је лепо окарактерисан онај човек, што се у понизности дошуњава овој гдавној групи, где се вино џабе и у изобиљу добија. Како је депо насдада, како уживање у вину и пићу изражено на дицу оног човека у оредини. — Бахуо, као и опробане пијанице, овенчани оу венцима од винове лозе ; а оа каквим страхопоштовањем клечи онај пред Бахом, коме он венац на гдаву меће. Још је лепше осветљење које се усредсређује на Бахусу, а одатде се поотепено губи на удаљенијим пијанцима. Позађе је у оиво-плавом тону представљајући нам ваздух, у коме се ова сцена догађа. Одело пијанаца је већином мрко, а испред тога се