Nova iskra

БРОЈ 6.

11 О В А И С К Р А

СТРАНА 173.

Доста приближно мишљење о тим првим причама и песмама о боју на Косову може се добити читањем наших старијих историка и летописаца, који су се у описивању косовских догађаја већином служили народним предањима, и о у толикој мсри, да Новаковпћ у својој расправи, коју смо већ помињали, вели : „Нема ниједног момента наше историје, у ком би било народно причање толико узбило историју колико је у овоме. к Тиме се одликују ис.торије и летописи доцнијега доба, а нарочито 16., 17. и 18. века. Поетски дах, ред причања, појимање догађаја и личности у њима, исти су који и у данашњој народној песми и причи о боју косовском. Међу данашњим старијим косовским песмама, нарочито међу онима у Вуковој збирци, не находимо опеване све оне моменте косовске, који су познати из народних прича и о којима се казује у летописима; несме о њима или се заборављене, те у предању не доспеле до нас, или Вук није наишао на добре певаче од којих би их пописао. С тога су се поједини књижевници у саставу косовске епопеје, ради допупе и везе појединих момената, користили тим побележеним причама. Па и сама Велика Петранови1тева песма, која је новијега доба, спевана је по таквим причама. Све то чини да је нотребно упознати се с .тим побележеним пародним предањима о боју на Косову, како бисмо могли боље оценити: у колико су поједини покушаји за састав косовоке епоиеје основани на народним иесмама и предањима. Сриски историски извори, који су за наш циљ од пресудног значаја, у причању о косовском догађају све су оскуднији што су му по времену ближи. У летописима н белешкама из прве половине 15. века находимо врло кратке описе у којима се казују само поуздани историски Факти : да се косовски бој десио на Видовдан 15. јуна. 1389.; да су у том боју иогинула оба цара — Мурат од мача одважнога Милоша а Лазар у јуначкој борби; да је Лазар жив доиао у руне Турцима који су му по заповести још жива Мурата главу одсекли; да је Турака на Косову било много више него Срба; да је бој био страшан и очајан. У некима се од њих још са.мо наговешћује да је један од нлемића (Милош) био п облагиван к код Лазара, са чега је Милош, »да би показао верност и јунаштво,® продрео до Мурата и убио га *); а у некима се опет пораз Срба приписује » бегству неких сриских чета". Али у тим изворима нема још ни помена о оним догађа.јима и епизодама, којима је иародна машта и поезија окитила причу о боју косовоком, а који се находе употребљени у доцнијих писаца. Тек крајем 15. века имамо опширнија нричања о косовском догађају. На првоме месту имамо хронику (»турску историју«) Жихаила КостаитиновиКа из Острвице, у којој се (у 17. глави) описује бој на Косову »без сумње ио причању из друге половине 15. века <(1 ). Но ни у њему још иије заступљена народна поезија у оној мери, колико је у других доцнијих писаца. Он нарочито истиче неиријатељство и неверност неке властеле према Лазару, који беху узрок поразу, казујући: »Господа која су била одана кнезу Лазару, борила су се поред њега верно и доста јуначки, а друга су гледала кроз прсте; и због те невере, зави-

*) У животопиоу деспота Стевана Виооког од Константина (( философа" 1431. год. Ј ) Годишњица X, у раоправи «&ук Бранковић" од Љ . Ковачевића.

сти и неслоге неваљалих и неверних људи буде изгубљена та битка^ .. . Нри крају доста опширно прича о разговору између Мурата и ухваћеног Лазара, и о наређењу Муратову да Лазару и Милошу главе одсеку. Међу тим Дубровчанип ДријевиК (Сегуа), око двадесет година млађи сувременик Михаила из Острвице, целим склопом свога прииоведања о боју косовоком упућује много више на народну поезију, и Новаковић вели да нам »прича Цријевићева иоказује садржај народне аесме о косовском боју с краја 15. века 1С . Ту истина још нема помена о свађи између Вука и Милоша, нити о Вукову издајству, али находимо већ кнежеву вечеру, као и здравицу којом се Милош окривљује за неверство. Ту се још нрича и о Лазареву мењању уморнога коња у сред боја, и о његову падању у ловачку јаму. Навешћемо његов опис боја. 2 ) «У осталом у очи самога дана, кад ће бити бој, Лазар краљ дарданоки позове своје војводе на вечеру, којом придиком мишљаше прекорити Милош а, једнога пдемића, за издају, јер му тако беше на Милоша потворио један суиарник Мидошев, па ако би ое доказало намишљено злочинотво — а обичај је у Илираца и Македонаца да тајне измамљују вином и мукама — онда да га казни, а ако не би, онда да се сам сумње опрооти. С тога су се вина понапили параздрагани краљу за сутрашњи бој маздравла ти отали; краљ, обрнувши се Милошу и држећи у деоној руци пун пехар вина, проговори: л Те6и намењујем, Малошу, и вино и иехар, ма да си у мене издајом иотворен Не показујући на лицу никаква знака нечиоте савеоти, Милош нрими и испије пехар, па онда скочи и проговори краљу: (( Кралу Аазаре, иошто сад није доба ни иреиирци ни истрази, јер је иред нама неиријатељ у бојном реду, сутра ћу самим делом посведочити како је иотварач мој лажљив и варалица, и како је моја верност ирема краљу тврда и иотиуна." Милош, дакле, једно да би ооведочио, да је лажно потварање на њ да ће издати, као што и бејаше лажно, а друго, да би и делом извршио што се зарекао, чим свану, не јављајући се никоме, узјаше на коња и пође у турски сган с коиљем иаоиако окренутим, што је у Идира знак бегунца и мирнога прилазника. А име Милошево беше славно и у Турака. II тако га с места иусте нод чадор цару, који се беше веома развеселио његовим доласком. Ту се он пружи по земљи, да по туроком обичају покаже поптту цару, па док је с иогнутом главом љубио цара у иружену му руку, крадом истргне ниж, који је донео у недрима склоњен, па у два маха расцеии трбух Турчину и докле се уоиљавао да из чадора искочи, цареви га чувари под чадором прободу, те издахне". За тим се нриповеда, како су ое иза тога догађаја одмах војске удариле, јер су вођи турски мислили, да је по морал њихове војске пробитачније учинити бој ире него што се свуда сазна о смрти Муратовој. Бој је био жесток. Турци су ое једва Одупирали орпском нападу: једни оу мало уступили, а други су се спремали да беже. Турске војводе беседом охра,бре и једва поврате Турке, те ови, по други пут,с виком навале на Србе. Кад то види Лазар, који је и сам био одличан ратоборац, са својим коњицима полети на сусрет Турцима. Али му се већ коњ беше уморио, јер је битка трајала од изласка сунца па окоро до осам часова. Видећи да се бој из нова започео, Лазар остави уморна коња па уседне на одморнијега, а ово целу ствар уироиасти, јер његови људи, изгубивши га из очију, помиоле да је погинуо и веома се збуне, јер оу га, мало пре, међу првима видели својом и непријатељском крви об.швена. Тада Турци још жешће навале и лако разбију заилашене и уморне Србе. Кад је Лазар увидео заблуду овојих, полети кроз редове њихове, трудећи ое да их поврати у бој, али видећи да његово иозивање ништа не помаже, јер нико ништаод страха не чујаше, и оам стане бежати. Да би умакао непријатељима, скрене с друма, али падне заједно с коњем у ирућем иокривену јаму, која је била ископана за хватање зверова, где- га гониоци полумртва склептају. Ио истоме писцу чува се рука Милошева, у оребру окована, иоред гроба Муратова у Бруси. 2 ) По Новаковићу, Годишњица II; и завршни део по Л>. Ковачевићу, Годишњица X.