Nova iskra

— 260 —

таласајући сс уза свирку вештакову. Коло сс мења и лрствара у елиису или троугао, како бива игра живахнија, а иаиослетку претвори се у непримерне скокове, па и женскиње скаче, те се и одоло и поредак помету. Невероватна је страст, којом Морлаци играју коло, макар да су често уморни од рада или дугог пута и слабо нахрањени. Ипак са малим одлорииа они потроше много сати у тако силну вежбу. Насцие! зове дуде или гадље косло (ко881о). Мени није иознато, да би се дуде игде тако називалс, Већ ја мислим, да му је неко казао, да су начињене гадље од мешине козје, а он је разуиео, да со инструменат сам зове „козлом". И НассЈие^ наводи неколико несама, али како је он знао српски, то иека сведоче ове врсте како их јо ои иаштампао. „01 багајеуо, вс1о 81 ш поуезек, ЈеИпп 1,еје ки^а ротопза. АИ тИ;у1 Тиго8111 рогоМо" т.ј. „0ј Оарајево, што си ми невссело, Је л' ми те је куга номорила, Ал ми те је Турчин поробио". Често су последица морлачких игара — запаљења. У овим и другим случајевима, они не зову лечника, већ сами себи лече. Обилато узимање ракије обично је прво лековито ииће. Ако се болест не умањи, они насиу у ракију овећу количину бибера или пушчанога праха. Лети се онруже на сунчаној жези, а зими добро покрију поњавама, да болест знојем изгоне. Против грознице унотребљавају више систематско лечење. Први и други дан узму ио чашу вина, у којем је пеколико зрна бибера квашено више сати; трећи и четврти дан удво.ји се количина. Затвор лече стављањем тешкога камења на трбух. Ревматизам лече јаким трењем тако, да се кожа или одлепи ћШ леђа од краја до краја помодре. Каткад употребе нротив те болести и зажарен црен омотан влажном крпом. Да им се поврати јешност, пију много оцта. А иоследње је средство, којим се служе у најтежим случајевима шеЛер, који ставе у уста самртнику, тако да се са мање гркости пресели из овога света у онај други. Против костобоље ставе често и пијавице на болесне или отекле удове. Где има земље руменице (Оскег), они је полажу на ране, кад се засеку или здеру кожу. Морлаци знају врло вешто ишчашене кости наместити а сломљене излечити. Мртваца оплакује сва породица а кад га нонесу из куће, и кад стигне поп да благослови мртво тело, као и у нас. Али оно што се код нас не чини, то је што шапћу мртвацу у уши те му дају норуке за онај свет. Кад је свршен овај обред, онда га нокрију болом поњавом и однесу у цркву, где се понови плач и иарицаљке оплакују нокојника. Чим је тело сахрањено, врати се читаво друштво с попом у кућу, из које је изнесен мртвац, па се иастави јадање и тешење, иаравски спојено са ређањем пехара и здравица. Мушкарци у знак жалости неколико времеиа не брију браду. Внак жалости је и модра или иаунаста капа. Жене мећу црие или модре махраме на главу и црним крпама скривају све штогод има на њихову оделу црвену боју. Кроз годину дана Морлакиње долазе бар о сваком нразнику на гроб плакати и доносити цвеће. Ако су каткада спречене доћи на гроб, оне се нутем оправ-

давају и говоре с покојником, као да је жив, те му тачно разложе узроке, зашто нису могле доћи. Питају га такође: како је на оном свету? Све се ово врши наричући тужбалице. Девојке прате ове жене на гроб, да се од њих науче нарицању. Насдие! приповеда, како се једиом десио у једној кући, где се нарнцало више него ли обичпо. На иитање: зашто тако плачу ? одговорила му је једна жеиа: „Ви ваљда још нисте били код нас, кад вам је ненознато, да треба, чим више звони, јаче и нарицати, јер је и илата тим већа". Исти иисац каже, да мртве људе нолажу иа разастрту кабаницу, а жене на ноњаве. Онда долазе „сузне" нарицаљке. Уз иоге положе мртвацу оружје и чибук. На гробове намештају камена са урезаним крстом; често засаде на гробу и дрвеће, као у мусломана. Кад пријатељи покојиикови долазе на гроб, носо собом камење које слажу по гробу. Суседи су Морлацима на истоку и на северу Далматинци и хрватски граничари који су ио Насдиећ! једнога порекла са Морлацима. Одселе приказаћемо разиа племена по НасриоШ и његовим подражавачима Бретану и Јану Панонику. „Да су граничари сиромашни, о томе нема сумње," воли Нпссјпе!. „ Кад букие рат, тада мисле једиио, како би се дочепали богата плена, да се богати врате својој породици. Као слабо изображеном човоку, граиичару годи све пово, па зато и жели нрисвојити оно, што му годи. Чим му се пружи добра нрилика, оп то и учини, па како га пита његов друг, одакле му нове ствари, он одговори: „Поклонио ми је газда, а уз то иролио неколико суза". Али макар да су хрватски граничари сиромашнији од Морлака, они су ипак врло гостољубиви и, што је велико чудо, у њих иисам пашао никаквих нросјака. Родитељи врло љубе своју децу а ииак нису деца тако размажена, да би се огрешила о дужну почаст према родитељима. Често се догоди, да је стари отац пошао у место сина у рат овако уму.јући: „Ја сам већ стар и мони је ратовање нознато. Ако погинем ја, мања је пггета, него ли ако погине мој син. Али ако ме послужи срећа јуиачка, ја ћу се вратнти са богатим нленом!" Ннчјпо ! вели, да деца, макар да одрасту без нарочита васпитавања, ииак штују својо матере. Врло пазе и на девојачки образ, а Насциек уверавао је један харамбаша хајдучки, да ниједан од његове чете не сме дирнути у девојачки стид. Пошто су хајдуци уверени, да је њихов посао честит, иећемо се ни чудити, ако чујемо, да хајдуци илаћају ноповима, да им читају крупне молитве, како би срећно извршили свој посао. Граничари пису много сујеверии, што и не би доликовало њима, који су сви без изузетка војници. Образованосги дакако иећеш наћи међу њима, а ту се обистинила пословица: „ткг агша зИеп!; тизае" „у оружју ћуте виле". — Међу православпима је обичај, да на Божић баце свакому туђиацу, који дође у њихову кућу, по прегршт пшенице у знак обиља и родовности за сву годину. У граничарској кући влада велика слога. Многи би се Јевронљанин могао у њих којечему научити, "а наро-