Nova iskra

— 259

Или ти јс душа јоштс тада знала Нашу судбу клету и љубавне јаде? XVI. Кад утрне светлост жарког, летњег дана, И анђео мира тихим летом слази Да ублажи санком боле људских рана Ја тад самац блудим по познатој стази. Крај мене у мраку шуми бреза тио Дрхћу мале звезде по реци, у виру; А из зрелог жита — где се цврчак скрио, Разлеже се песма по ноћноме миру. И тад као вапај из мојих се груди Отме песма тужна. Она прича верно

Етнографеке белешке о ауетриЈеким Србима из почетка прошлога века ПРИОПЋИО проф . ј ^АЈКО ЈТеРУШЕК ^НАСТАВАк) ипло и Фрула, свирала и гајде са мешином и морлачким сељачким музичарима добро су познати. Народне песме врло много донриносе, да се старински обичаји чувају. Зато су и њихове свирке и њихове игре из давних времена. Све су игре докази јакости и вогатине као

• ■.

Високи Дечани

Моћ бескрајне, силне и нејасне жуди, Она прича да те љубим неизмерно. И с ветрићем песма тада теби лети На груди ти пада и о мени збори; Ох, ти никад, чедо, нећеш разумети Ту безмерну чежњу шго ми душу мори. Зајечар, 1902. МилУТИН Јовановит.

нпр. она, ко зна више да скочи, ко да брже потечо, ко даље да баци тежак камен, што га, је мучно са земље дићи. Уз певање песама и уз гласове гајди, које су врло сличне онима што их употребљавају цигаии са међедом, хватају се Морлаци у коло, најдражу им игру: које се свршује у „Скочи-горе". Сви играчи, мушкарци и женскиње, ухвато се за руке па почну полагано кружити као