Nova iskra

— 262 —

ЈШ1118 Раппо11П18 вели д.ч им је језик илирски и да се иајчистије говори у Личанској, Слуњској и Огулинској регименти. Људи су лепа кова, загаситих образа, љута ока и храиава гласа; вазда су здрави и подиосо све непогоде времена. Жене су само у брдима лепе особито па путу од Карловца до Реке. Иначе су троме и прљаве ради тешког пољског рада. Насцие1; приповеда, да је једном пловио Савом за Београд. Био је одевен модрим мрнарским капутом по обичају ондашњих помораца. Граничари, мислећи да је поп, дођоше са свих страна и клекоше пред тобожњим попом. Бретон, његов наследиик, примећује да су били тако одевени руски попови, који су пратили руске пуковније у Француском рату. — Бретои и Јанус Панонијус искварила су још више имена одела и друга имена, па пишу: „луда" место „љуба" (љубовца), „косалца" у м. „кошуља"; Бретон чак називље „Марклом" — Краљевића Марка! У једанаестој глави, или у првом делу четвртога свеска, расправља Насцие!; о Ускоцима. Они себи називају „Србљи," а некоји их суседи зову Власи. Што о њихову пореклу говори, сасвим је без смисла; јер каже, да су сви Славени, који су се поилирили, судећи по њихову понапгању: Боркези са Кавказа; они су тобоже једнако срчани и крути, задовољии најлошијим јелом и пићем, неверни и потмули као и Черкези, воде исти пастирски живот, снажни и истога су стаса и једнаке боје као и Черкези. „Ускоци сада су" наставља Нас^ие!;: настањени свуда у Далмацији, Босни, Србији, Хрватској па чак и у Крањској. Називљу се Србима, јер су се преселили из Србије. Ово несрећно племе нема другога посла, сем да обавља војничку службу. Они гаје понајвише овце и козе, а мало говеда. Трајни рад није им по вољи. Западни Ускоци, који обитавају у Жумберку, између Хрватске и Крањске, много со разликују од далматинских, јер живе у војничкој стези и војничком запту. Они су велики сиромаси и ту ми се десило први пут међу овим народом, да ме је г. 1787. у пролеће, после неродице, замолило једно девојче од 16 година за комад круха, јер тобоже већ три дана није окусило ништа. У торбици носила је смлевену дрвену кору, од које су, помешане са посијама, пекли тада хлеб. Стан ускочки још је сиромапшији од онога хрватских суседа. Често је кућа од два д§ла, од којих је један намењен за стоку, а други за људе. Занатлије су ретке мећу њима, јер свака породица прави одело од боле вуне а жене спремају пртенину од конопље. Никад нећеш наћи беспослепих женскиња. Вазда имају уза се кудељу, па преду и на путу и код куће. Особитих свечаника ово племе нема; само Божић и Ускрс славе се и прекомерним мрсом и заливањем вина и ракије. 0 пролећној равнодневици нанесу из шуме велике гомиле дрва и драче па је вечером запале певајући и играјући коло уз дуду или ®рулу. Момци скачу преко таквог огња. 0 Новој години Ускоци се грло и рукују међусобно, и не желе један другом много година као други људи, јер су

жеље нразне; него се веселе, што су прошлу годипу проживели без великог зла. Ускоци су православие вере, а своје нопове не штују изван цркве. Народ је доста сујеверан а у болести употребљава исга средства, који .је Фортис навео у опису морлачких лекова. Кад нема болеснику више помоћи, окупају га, да би отишао чист пред Свету Тројицу. У ранија времена била је код њих отмица врло честа. Сада се ретко догађа, јер су казне врло тешке за ово злочинство. Али ако се освете рођаци девојке, могло би се догодити, да момак побегне, а девојка остаие уседелица, јер су Ускоци у овим стварима врло деликатни. Код њих још много цене девојачку крепост, а удовице се ретко по други пут удаду, Свечаности свадбене исте су као и у Морлака. Кад остави невеста кућу својих родитеља, покрије јој жених лице копреном, бајаги да не и више нашла пута натраг у род. И обичаји код погреба исти су као и у Љчана. Само ваља споменути, да мајка ако јој је умрло дете, проклиња смрт и баци колевку начињену од храстових дасака, па је поломи скачући по њој. • Ускоци имају ношњу врло сличну ношњу Далматинаца. Људи носе црвене каие; коеу имају сплетену у прамене; врат и прси су голи. Рубача има широке рукаве, ошивене на крајевима, на јаци и отвору, црвеном шш плавом вуном. Преко рубаче носе прслук (Нм^ие!; кажо „хлебац") са два реда нутаца, црвеним гајтанима и петљама. За насом су ханџар и мале пушке. Хлаће су од беле чохе, на ноге навлаче чарапе и опанке. Зими облаче и хаљу а преко ове још и црвену кабаницу. Црвени чибук метнут је иза кошуље, а на рамену почива чекан. Девојке су покривене црвен-капом која је опточена на рубу множином малених путаца од меди, па и сребрним новцима. Косу плете у три ките, од којих једна виси преко леђа, а друге две по грудима. Ако коса није доста јака, онда уплићу у њу и предива. На крају ових прамена намештен је напрстак од меди и на њему свакојаки урес од новаца или шкољака, тако да тај накит често тежи по пб Фунте. Да буде прамен косе способнији носити свој терет, уплићу у косу такође црне кајише. Око врата немају никаких огрлица, а на рукама носе наруквице од коже са медним пуцама. Кошуља је као и у људи, а сеже све до кике са двоструким везењем око рукава и рамена; преко ње препрт од различно бојадисане вуне. Ови препрти урешени су на крајевима ресама, а широк црвен пас, украшен свакојаким шкољкама и меденим накитима и обвијен око тела, причвршћава ове препрте, што служе попут крила. Оне имају и шалваре, које сежу до колена; на ногама врло лоно и шарено искићеие назувице и опанке. Кад настаје оштро време, оне мећу на себе и сукњу без рукава, која је начињена од загаситосмеђе рашевине и на обе стране препаране. Осим тога имају, ако иису друкчије запослене, вазда преслицу уза себе и ножић. Удате жене мање су искићене и место цр-