Nova iskra

— 41 —

помињу само јсиново и иабрајају их ноименце, а о женској доци никад и не воде рачуна. Женска, бида она жена или девојка, могла је иривући машту сродњевековног нисца само у случају ако се одрекла света, ако је иримила на се „анђеоски лик", т. ј. ако се иокалуђерила и ностала у пуном смислу исносница. Стога животонисци ретко кад у својим животоиисима сиомињу женске. Пон Дукљанин у својој хроници ретко кад иомиње иоименце кћери сриских владалаца. Овети Сава и Стеван Првовеичани нигде не поменуше сестре своје. А и остали животописци ретко помињу кћери српских владалаца све до XIV и. XV столећа, докле су доста иажљиви према владалачким синовима. Да ли/би онда било чудо, ако би се дојнло до закључка, да је она ж,еиа у дому мужа својега била презирана, која је рађала само кћери? Жена, презрена у јавном друштву, старала се да се удаљи од света и људи. Домаћи живот у вишем сталежу прнближавао их је манастирском поретку. Оне су се криле

Т. Васиљев од људи, завијале лице своје, проводиле време у молитви. Децу су гајиле, по угледу на манастирско васпитање, у посту и молнтви јутром и вечером; васпитивале су их у страху Божјем; забрањивало се смејати се с њима и играти се.. Васнитању главно обележје беше испуњавање религијских обреда и то почевши од првих година детињства. Нарочита се пажња обраћала, да се дете и бо.ји и поштује својег духовног наставника — дакле калуђера и свештеиика, јер Јован Лествичанин вели: „боље је сагрепшти него ли прекорачити заповест иослушности пред духовним наставником." А најглавније нравило у васпитању деце беше „скромност и смиреност." Овај силан утицај аскетског живота и манастирског поретка учинио је, да је и жеиа код виших сталежа у

току средњи| векова иалазила идеалждвота својега укалуђерству, у иовлачењу из јавног живота у самоћу испосииштва и молитви, желећи да се приближи Богу и удостоји рајског живота на ономе свету. Овако гледиште на жену, ова јака нодела и одвајање жене од јавнога друштва повукло јо за собом многе последице. Цркве при зидању удешаване су тако, да су била нарочита врата, на која су жене улазиле. Исто тако у црквама су била нарочита места за женске одвојена од мушких, То се и данас може видети у многим старим црквама у Босни, Херцеговини и Старој Србији и т. д. Тако је у Високим Дечанима паперта одво.јена од цркве. Из паперте воде висока двокрилна врата у цркву. Поред одвојеног места у храмовима овај иовучен живот жена од јавности утицао је, те је и нарав у људи постала суровија. Цео средњи век одлику.је се својом суровошћу, у целој Европи, пато се осећа и у српском јавном животу онога времена.

.Југовнил III Овакав живот жене у току некодико столећа донекле је прилагодио жену оном аскетском и повученом животу. Чак се повучен живот жена у вишим сталежима сматрао као знак већег достојанства н вишег васпитања. Из свега онога, што су оба сина забележила о својој мајци Ани; из онога што је забележио Доментијан и 'Годосије, дало би се извести, да је Немањина жена, а мајка светога Саве, била васпитана јји образована по свима захтевима средњевековне манастирске педагогике. Она је, по свој прилици, имала јакога утицаја на својега мужа који је такође био побожан. А неоспорио је, да је имала врло јак утицај иа васпитање својих синова, јер је занимљиво, да су јој оба млађа сина, норед тога што је један био