Nova iskra

— 272 -

иптуњавање ногодаба не задовољаваху и њега. Хтео јо да створи такав производ који би у свој реалности изиео нред очи велики моменат који би у слици оживео јеванђелски дух. Да би то достигао, иије застајао ии иред каквим сметњама. Са младачком жудњом прихвати се посла у својој тридесетој години; прочитао је све што је могао наћи; читаве дане проводио је у библиотеци; гладовао је да би само могао књига куиити; цртао је и сликао без одмора. Није хтео да му игата на слици личи на гинс, композицију, театралпост, академство. Овеје пробано да се тачно слаже са природиошћу и са духом догађаја. Више од 25 годииа трајао је тај рад. Са бескрајним стрпљењем и са правом силом сгарохришћаиске вере старао се Иванов да до последњег потеза буде све онако како је својом памећу замигаљао. Његова тежња према истини довела га је и до намере да оде у Палестину и да на самом месту проучи тамогању природу и праве јеврејске типове. Немајући средстава да ову иамеру и оствари, отиде у најзабаченије крајеве Кампање, где је, ие водећи рачуна о маларији, проучавао пустињу. Сваке суботе одлазио јс у Римску синагогу где је тражио типичие јеврејске Физиономије. Прома данагањим захтевима, достигао је Иванов тек иезнатан део реалности. Било је остало јога довољно академскога карактера. На први поглед изгледа чак. да се и ова слика мало разлику.је од слика компонованих по правилима класицизма, а у тоновима опомиње на Корнелијуса. — Христос је на овој слици генијално замишљен: миран је и зна своју моћ; то није дивни Јупитер, већ обичаи човек који чак и није леп, али је ипак за ношљива, иеземаљска појава; величанственим кораком, пуи надахнућа, али у исти мах и нросго — прилази он народу. У својим студијама за ову слику (око 200) Иванов је међу првима дотакао „р1еш ајге". Али и поред тога није у овој слици извео сву хармонију. Слабо је слагање боја, нема акорда, погрешне ноте ремете општу оркестрацију тонова. Па ипак, у историји сликарства њему је одређеио почасно место међу првим и најодважнијим реалисгима, почасно место међу оснивачима данашњих поглода на колорит. Међу портретистима овакве је принципе представљао Зарјажо. Свака бора, свака влас, скоро свака порица на кожи беху представљане у његовим портретима са највоћом пажњом и савесношћу достојиом Денера. Алп за то и личе његови иортрети на обојене ФотограФије, зато и нема у њима душе ни живота. И ако је међу сликарима било оваквих појава, ипак је руска књижевност, развијајући се па народиој оспови, највигае утицала на сузбијање лажнога класицизма и у сликарству. Грпбоједова „Зло с иамети" (1823.), на „Ревизор" (1836.) и „Мртве дугае" исказиваху руски живот у потпуио руском облику, у свем његову шаренилу н пстини. И сликарство пођс трагом књижевности. До тога времена беху изложбе препуне историјских слика, Крсташа, Италијана, најразличиијих була, изгледа Цариграда и Нануља. Крајем тридесетих година сликарски ра.д преноси се на руску осиову. Овакав правац иочео је Штернберг (умро у Риму у 27. години својој). Он је износио живот малоруских сељака, и ако у доста ружичпој боји; његове су студије симпатичне и показују велико техничко знање. Шчедрооски је у низу литогра®ија представљао типово Петроградских улица. Чернишев, Морозов, Иван Соколов, Тру-

товски, Тим, Поаов, Журављов и др. јавнше се са свежнм, ненретенцнозиим сликача из рускога живога. Вавршну победу одржало јо жанр-сликарство о изложби 184'Ј. године када се иојави Петар АндрејевиЛ Федотов са трима сликама: „Нови каваљер", „Избирачица" и „Мајорова прогаевина". Федотов, рођеп 1815. г. у Москви, син је сиромаганих родитеља; нре него што се посветио слнкарству, био је ОФицир. Још у кадетском корпусу сликао јо портрете својих другова, параде и уличне сцене; а када је дао оставку, ступио је у Петроградску АкадеМИ ЈУ У одсек војничког сликарства, у једио једиио одељење где су ученици колико-толико долазили у додир са животом. Његови радови из тога времена — као на пример повећи акварел „Долазак велнкога кнеза Михаила у телесни гренадирски Финландски пук 1837. г." — могу се у свему једначити са радовима Франца Кригера. Успех Гогољев нагонио га је да од мундира прође сликању мештанског живота. Ти његови радови са правом су поздрављони на изложбама као одлични пандани Гогољевим творевинааа. У „Новом каваљеру" представљена је соба нижег чиновника који је добио свој први орден, те је за то приредио својим друговима једно весело вече. Изјутра, после те ноћи, не може да се отмо искушењу да не метно нопово тек добивено одликовање. Како нијо у потиуиом оделу, орден јо метнуо на свој „шлаФрок". Куварица његова смегака се и показује му његову једннствеио изногаону и поцепану обућу коју јо ионела да очисги. Под је покривсн разбивеним посуђем, боцама, чагаама и остацима јела, а под столом лежи још неотрежњен гост који тек пгго со пробудио и лено таре своје уморне очи. Ова је слика била привукла необичпу нажњу ирестоничких кругова: у њој су чак видели иечувену дрскосг и подсмевањо. Цензура је одмах забраиила репродуковањо! Ордена јо морало нестати и слнка је добила невино име „Јутро после пировања" ! Друга слика, „Мајорова прошевина", уз коју јс сам Федотов паписао хуморисгичио објагањење у 150 стихова, нредставља дво групо лица: мајора који со због мираза жеии богатом и дебелом трговачком ћорком, и трговца „трулог богатагаа", који би хтео да постане илемићев таст. На дан прошевине обукла се девојка у веома деколтовано свилено одело, отац навукао свој најлепши капуг а мати је такође пуна поиоса и досто.јанства. Седоћи тако у гостинској соби, са нестрпљењем и уздржаваним дисањем чекају долазак реткога госта. Врата се иагло отворо, и улети проводацика с узвиком: „Ево мајора" ! Ванредно је, управо у духу Пол де Кока, представљона ова сцена изиенађења. Кћи је скочила са свога места и, стидљиво румопећи, хтела би да иобегне, али је мати ухватила за одећу па но пугата. Дебели отац никако да доведе у ред својо необично одело. Слуге трче да донесу иослужење. Нека матора уседелица, која се одважила да овамо дође, сва се нретворила у око и ухо. Кроз отворена врата види се у предсобљу поматора и отрцана мајорова Фигура како се удегаава пред огледалом" и по војнички увија своје бркове. Највећи део његових слика израђен је грубим бојама, карактеристика прелази у карикатуру. Само предмети тзв. мртвс природе одликују се дивном представом, и у том погледу може се једначити с Холанђаиима. У иоследњим годинама свога живота старао се да усаврши овакво своје сликање, али лудило, а брзо за тим и смрт прекидоше његове намере.