Nova iskra

- 317 -

лисаиа и ослобођена од сваког трага Еивапит ао1аш, биљка, истина, изникне, потера лишће и цветове, али се не појављују кртоле на доњим, подземним деловима њезина стабла, а то значи, да така биљка није погодиа за наше потребе. Према томе је присутност бактерије Гивапшп но1атп неопходпо потребна за производњу кртола на кромпировој биљци. Кад има поменутих гљивица у изобиљу у земљи, онда се добивају биљке које ие само што бујно нанредују, достижући висину од 50—80 см. него садрже и многобројне кртоле, од којих су веће 8—10 см. дугачке. У земљишту, где нема Гивапит зо1ат, могу, до душе, да расту кромпирове биљке, али ту неће бити кртола. Овим се зар може протумачити и чињеница што су прве културе кртоле често пута остајале неуспешне, кад је 8о1апит ћ1ђеговит, на наваљивање Фрање Драка, пренесен из Америке у Европу, ради својих укусних кртола. Тада још не беше бактерије Еивапит во1аш у орници натих њива. Оамо тамо, где се нови гост размножавао полагањем кртола, а не семеном из плода, могаху се појавити кртоле. То је отуда, што на здравим кртолама увек има поменутих гљивица, које су се могле, заједно са својим домаћином, размножавати. Бернар се нада да ће својим огледима постићи и практичних ресултата рационалнијег гајења кромпира, т. ј. он држи да ће, брижљивим, одабирањем помоћу Еизапит 8о1ат, моћи да добије врсте кромпира што веома рано сазревају. Са овим огледима слажу се, у неколико, и Фехтингови (УбсМш^), који је доказивао да су кртоле производ осенчавања стабла кромпирне биљке. Истина, Фехтинг је добијао кртоласта задебљања (хипертроФије), нагомилавање скроба, и на надземном стаблу, коме је, осенчавањем, одузимао светлост. По Фехтингу би, дакле, главни узрок образовања, кртола био — одузимање светлости. Ну, кад се има на уму да светлост, по правилу, убија бактерије, а несташица светлости да овима годи, онда би и Фехтингова истраживања ишла у прилог Бернарову мишљењу о постанку кртола. И тако би се могло рећи, да бактерије, које с једне стране сеју смрт, распадање и трулеж, производе, с друге стране, храну, обиље, — живот! п. м. и.

Младост, драма у три чина, наиисао Макс Халбе, иревео с немачког Бож. ЉубишиЛ. Приказано у Народном Позоришту ирви иут 2. октобра о. г. Године 1893. изнео је Берлински „ВебМепг-Тћеакг" овај драмски новитет, који је Халбеа, по првом одушевљењу и критичара и гледалаца, ставио у један ред са Судерманом и Хауптманом. Како дотле Халбе није био члан ни једног књижевничког удружења т. ј. котерије, похиташе „модерни" да погрешку поправе, те га ставише у своје узоре и почеше се, тако рећи, клети његовим именом. Али када се прво одушевљење стишало, те када се почело хладније расуђивати, одређена је и права вредност ове драме која је, ето, дошла и на нашу бину. Разлог више за ово гостопримство нашла је наша Управа и у томе што се комад „јако допао у Паризу" и што

„ништа за ових носледњих двадесет година у Немачкој није равно (!) успеху Младосги!" Писац је ово дело посветио својој младости којој пева: 8а§' пиг <1а8 "\Уог(;, (1аз зо оЛ 1сћ ^ећбг!... 8тд' гшг <1а8 1ле<1, <1аз Јогетз! гтсћ ћеЉоН. 1ЛПЦ, 1ап§ Гз1'з ћег... А ту реч треба да писцу понови а нама да каже драма „Младосг" (у оргиналу је дело означено као „Глећез<1гата"). Ви који знате Шекспирова „Ромеа и Јулију" или Бријеову „Драгану" (Позоришна Управа покушала је, из нама непознатих разлога, да у својој реклами једначи „Младост" и „Драгану") — јамачно већ имате свој суд: видели сте колико је, према душевним побудама, оправдана љубав Ромеа и Јулије или Андреа и Маргарите и колико су логичне, неизбежне све последице њихове искрене, дубоке и као смрт јаке љубави. А Ханс и Аница? Светило љубави Ромеа и Јулије или Андреа и Маргарите узвишено је и трајно, а ово Ханса и Анице — еФемерносг, пролећна ћуд, коју писац оправдава свим другим само не оним што драму чини правом драмом. Цела се драма одиграва у парохову дому, у ком ђакон Шигорски, исповедник Аничии, иначе Фанатичар и аскетска појава, сгално говори о греху Аничине матере, што га је учинила као девојка, и ради ког треба Аница да ступи у ред калуђерица. Њој се о том толико говорило и говори, да јо.ј то без мало личи на часовник који је у соби, али чији се ударци, и ако он куца, не чују, управо као да га и нема. То јој је, дакле, постала обична појава, о којој и не води рачуна. Средина, дакле, треба да постане мотивација, а Аничина готовосг на грех треба да је — атавистична! А пошто пролећно сунце буди сокове живота — није смело ни оно изостати! Дела се драма и почиње и свршава под зрацима пролећног сунца, које носи велики део „трагичне" Аничине кривице. Драмско било, и ако се осети у појединим сценама, не траје кроз цео комад, а најмање онако како би то захтевала болест што се љубав зове. Другим речима, општност оваког случаја (који иначе нису ретки) не може понудити драмском писцу онакав материјал и онакве мотивациЈе које су за драму преко потребне, јер су и у Халбеовој драми најглавнија лица Средина, Атавизам, Сунце —- 81ТШ1Ш1§;. Дично Аничиног и Хансовог — нема. То су још деца, а грех им несвесан и драмски немотивисан. Халбеова „Младост" није једини пример за то. „81лттип§", као споредно драмско средсгво, одлична је тековина нових дана, али као главна и претежна драмска суштина — убијство је жељеног доброг успеха. Због непоузданости у психолошким анализама, многи модерни драматичари толико злостављају ту лепу тековину, да већ постају досадни. Апсурдан завршетак Халбеове драме, недовољна мотивација кривице а, по свој прилици, и мода — повукоше и Халбеа на то поље (таква је и његова најбоља драма МиШг Ег4е). Чудноват избор предмета, на и онај сгих из посвете (8ш§ ппг <1а8 1ле(1, Даз Легетз!; нпсћ МћОгк) и врло јаке лирске сцене између Ханса и Анице, — наводе на мисао, као да је такав грех младости имао и сам Халбе, па све што је доживео, природно је и уметнички нредстављено, а све оно што није било, а што му је потребно да би од тога догађаја могао израдити драму, — скроз је погрешно, лажно и натегнуто. Ко је гледао ову драму, може врло