Nova iskra

— 316

Један моменат таквог убијства представља и нагаа слика. Сриска цртачка и слжарска школа у Београду. — Ова школа основана је 1895. г. и до сада је показала несумњив успех. У броју за овим донећемо одабраније радове иеколиких ученвка овога завода, који је и под уиравом | Кирила Кутлика и под садашњом управом г. Р. Вукановића заслужан сваке пажње и помоћи. Козаци (еликао Ф. Рубо). Француски сликар Рубо нровео је доста времена у козачкој и черкеској средини, те је нарочито и познат са слика из њихова живота. Таква му је и ова слика што је доносимо у овом броју. Пред главним одредом козачким иду страже извиднице, јер је ратно доба и лако се може налетети на јачег непријатеља. И стражари и коњи извежбани су за такве послове. Пред жетвом (сликао Левитан). — Жито је већ сазрело, те се сад очекују вредне радничке руке да га оборе. Лепоту тога доба представља и ова Левитанова слика која је данас у власништву галерије Тређаковскога у Москви. Јесење доба (сликао Е. Е. Волков). — Већ су наступили први јесењи дани. Влага се већ јаче осећа, лигаће опада са дрвета, а плодови се већ обрани. Али јога нису ретки они дани за које се каже „лен јесењи дан." Такав .један дан изабрао је и овај руски модерни сликар који и по избору предмета и по духовном садржају својих слика не одмиче ван граница своје матугаке Русије. Лепо име, које ужива међу виђенијин руским сликарима, стекао је једино као сликар руске средине, руског народа, јер је тако само и био у стању да у своје уметничке производе унесе и сву своју љубав и осећање према изабраним продметима. И ако иа његовим производима нема многих лица, и ако су, без мало, пусте и празне, ииак

је и он један од оних сликара који су разумели „та.јанствену песму руских степа." Миса на Руднику (Фотогр. снимио Д. Л. Т>окић). На планини Рудника има доста видних споменика његове некадагање јаче насељености. У низу тих остатака од старина находисе и Ми са. То су остаци цркве гато је јамачно подигогае рудари Оаси, који беху католици. Планинка иред млекаром. — „Становнигатво дробњачко од вазда се вигае бавило сточарством него и чим другим. Оама га је природа на то упућивала: досга ливаде, а доста планине са пагаом дале су могућности да се сточарство јако развије. Од свега живога тамо се овце највигае држе и гаје. Који сељак нема оваца, тај је сиромах, на макар свега другог имао. Богаство се оснива на броју оваца. Обичан је буљук оваца од 50—80 брава. Гајење оваца и рад око њих доста је прост, али ипак тамо се највигае труда и рада полаже око њих." („Насеља српских земаља", уредио Др. Ј. Цвијић, стр. 464.). Еосачи у Дробњаку. — „Косидба је један од најтежих радова сееских. Који косац издржи 80—85 дана косидбе, тај се сматра као изванредан радник. Покогаена трава — откоси не смеју дуго остати по ливади, да се не би пресугаили. Пласидба је женски рад. Откоси се спласте у завале, из завала се сено трпа у навиљке. Погато се навиљци мало слегну, трпају се на грану т. ј. у плагаће. Плагаће се за тим свози и трпа се у сијено. Овучено плагаће на једном месту зове се свозина. Да се сеио уреди и на време свргаи, потребно је доста радника, особито где има повише ливаде; с тога понеки сељаци најимају косце на надницу или ђутуре док косидба траје, а тако исто и пластилице. Надница је косцу 5 1 / 2 до 7 грогаа поред хране, а пластилици 3 до 4. И косци и пластилице су из самога села сиромагани сељаци." („Насеља српских земаља", уредио Др. Ј. Цвијић, стр. 470.). —

X Р 0 Н И К А

Јактерије к кртолкн ллод Ми смо навикли да сматрамо бактерије, те сићане гљивице од којих два милијона једва износе стоти део од килограма, као у свему шкодљива и опасна бића; међутим, оне нису само носиоци раепадања, трулежи и болести, оне могу кадшто бити и од користи, као што сведоче нека новија истраживања. Тако је н. пр. испитивањем бактерија што се налазе у орници, утврђен повољан утицај њихов на успехе биљака; пронађен је узрок, загато н. пр. њива, на којој је дуже време сејана детелина, не потребује азотног нађубрења. Таква њива има у довољној количини азота, градива увек тако потребног за успевање усева, у облику подесном за усвајање. На жилицама де-

телине находе се квржице, које еадрже у себи безброј нарочитих бактерија, способних да усвајају азот непосредно из ваздуха и да га претворе у једињења, која боље може да усише, гато није случај са чистим азотом. Кад се оваке квржице распадну, онда се земљиште само собом нађубрује азотом подесним за примање, и жетве буду тада обилатије. Ну, ко би рекао, да се пословању ових подземних бактерија има нрнписати и постанак кромпира или кртоле, те тако важие и распрострањене скробне хране, која је у неких народа, као Чеха, Ираца и Немаца, тако омиљена, да се на стотину начина готови, да је постала код многих неопходиом иотребом, уживањем, насладом! И то је доиста доказао, својим експермеитима, ботаничар Вегпаг<1. Из његових огледа истиче, да су кртоле, та задебљања на подземну стаблу биљке 8о1апшп ^иђеговит, производ једне врсте гљивица, која јс назвата ЕЧгбапиш зо1аш и која непосредно може да утиче на кромпирову биљку. Ова се гљивица увек налази на здраву и нормалну кромпиру. Бернар је, целим низом смишљених огледа, доказао ово: кад се кромпир одгаји у саксији, чија је земља потпуно стери-